Podunavka Beograd

90

пак-ћ Жупани и Банови, дакљ Кралћви и Цареви, пакљ Кнвзеви, на поглћдку СтеФаит. Греблнновић-в узме титулу Деспота. СтеФантв е 6 бхо благочестивБ, милостивђ , умћрент. у свачему, и лгобителћ поредка; боина срећа част. му наклона а часЂ противна ббјнше; онђ е знао добро ползовати се политичнима обстонтелствима, оамо кадЂ в се то слагало сђ нКговомб савКсћу; «рЂ е ову снагда предполагао политики. Онљ се усилнвао, да у цћлости одржи свого државу, КО10И е присаедин|о и едну частБ Босне, получену од-б Мађара ; али узалудЂ; жив.и.и разрушителни већљ су се бмли дубоко укопали у срце царства; никаква рука већљ н!е могла задржати падете истога.— Год. 1408. Вук *б, братљ СтеФановЂ, подп<>мо}кенЂ одб Турака, преогме брату едну половииу Срб1е; а кад -б после двћ године онђ погине, опетЂ одђ Турскога мача уб!енЂ, тада ђорђе БранковићБ подигне се , н скати одђ СгеФана Нукове землК. — 1Утроба лдне маике Србје бмла е растрзана одб руку собственш свон смнова; грозно властолгобЈе великаша бвх узрокЂ св!го зала, коп попадну нбгово несрећно потомство. ДеспотЂ СтеФанЂ по^ моћу Мађара укроти Бранковчћа год. 1411., а едну годину после помири се сђ нбимђ коначно. БранковнћЂ 6 бјо е властолгоби†, и овои проклетоК страсти имаго се приписати многоброина злочицства, коима е оиђ укалло свои спомепБ, али у овои прилици ноказао се е поштенЂ: обећавши СтеФану непорушимо црјнтелБСтво , остане тврдо при сво1пи рГ.чи, премда е лако могао одђ исте одустати, и ноновити свов пређадинн захтћванн, год. 1413. и 1420., кадЂ СтефанЂ бм узб |енб одђ Турака. Та непоколебима, вКрностБ задобмла е Бранковићу престолЂ Србгк1и, останлћимн му одђ СтеФана, умршега безЂ потомсгва. ~ Дли и самЂ оваи влад1.те .1б оставјо нзмђ е те исте добродћтелБи изреднми прим !урЂ. Онб е добро ?кивк» сб МехмедомБ , Банзи говммђ смномтј, комђ е помогао побКдиги бра га Мусу , и узићи на престолЂ Отоманск К. Год. 1420. МехмедЂ, незна се изђ кои узрока, свадивши се са СтеФаномЂ , удари на Србио, те му огме Никоцолћ са некима другима подунавскимЂ градовима Но опетЂ се они помире, премда МехмедЂ 1пе већЂ никада преотето вратјо СтеФану; тако живили су у миру све до Мехмедове смрти, коа се догоди године 1422. Тада се покаже добра прилика СтеФану, да доб/ле натрагЂ изгублћнн градове , и на то дћиствително стану га наговарати нћгови великаши; али онђ е обећао Мехмсду, да ће добро

пазити нћгове СБ1иоВе, па изђ тога узрока нехтћде никако противу нби дигнути орунпе. Племенитми оваи примћрЂ единствеиЂ е, може 6 б 1ти, у исторш свћта Одржати задану рћчБ едному чов^ку и после нћгове смрти, то се више пута видило; али одржати му в са свошмђ штетомђ , и да бм му е одржали. неодузети оно, што нзмђ е онђ самЂ неправдомЂ и силомђ некада отео, то в ммслимђ нје 1 оштђ ни «=данЂ владћтнлб учи!по. Л нећу овди испмтивати дужности царева, интерессе државе и проча, али сматрагоћи ово дћло у самосталности нћговои, сматрагоћи га у вредности личнога карактера, оно е заиста велико и удивително. ^ СтеФанЂ ГребллновићЂ жпва е персоноФИкац1а старога Србскога поштени.

МОЖЕ ЛИ БЛДГОИАРАВШ НЛТРАГЂ Устунити? и могу ли огвоеши духа ЧОВЕЧЕСКОГА ЗАГУБИТИ СЕ? (Ироду<кен1н.) Мм вћруемо често, или барБ радо кажемо, да благонарав1е уступити неможе, напредованн човеческогЂ духа да се изгубити немогу, и да су душевна освобн1л изобрћтен ^емЂ печагнћ лмачно одб силе времена сачувана. Али нису оно кнћиге бмле, за чимђ е оскудћвало, кадЂ е духЂ човеческ 'ш натратЂ уступ10, него в бмла одђ части волн кђ чиганго, кого кнбиге саме н ^могу дати, одђ части спосо 6 ностб ммслити, и одђ части сила, одђ ммслји употребл1 )Н1б чинити. БашЂ и у нашемЂ времеиу видили смо землћ, гдћ владћтелБи печатнго онако злоупотреблнваго, да свакш гнушен |б спроћу оне ране осећа, кого за отровану мора држати; видили смо и друге, гдћ иеоснована система закона онако неповћренћ спроћу свакогЂ употреблћтн ума улива, да вћрнми збогЂ страха, одб нћговогЂ духориика забранћнмн плодђ списанјн, кои бм сумнго нћгову подкрћпити мого ,, ни додирнути несме ; онђ 1 и избћгава као нев'и гаданЂ гр1 .хЂ, грћхЂ , кђ коме га мале обмане примамлгого. Бадава в ннБигопечатнц шњиге умножила, кое 6 б 1 ужасЂ инквизицје ил' невалнлу рвирћцостБ мука одкриле; мб 1 6 б 1 могли и мале и велике народр именовати , кои оне кнБиге имаго или су 1и имали, пакЂ опетЂ задуго нбгово суштествованћ нису примћтили. У рукописииа сачувана дћла старм мимоилазила су лакше руку власти, него ли наше кнБиге, и збоп ? чега су манћ неповКренг)