Podunavka Beograd

108

ШШ1ЖЕВ1ШИ НРЕГЛЕДЂ. Горскгп ВгенацЂ. IIсторическо собитгв при ссргиетку XVII. иГпка. Сочинешв П. П. Н. Владике Црногорскога. П Бечу, Слоеима ч. о. о. Шехитариста 1847. (Дал%.) Да бм читатеићима дао лсије поинТ1б о овои драми, изложит-ћу у кратко садржаи н1.нђ, као што е представлЈ.нв у свакомт. позорпо. Главно дћиствугоће лице у драми , владика Данило, ноћу уздише и исали несретнми народт> Славеиск!и, оплакуе несносима угнћтаванл Турска, и одпадничество многи ХристЈински Цриогораца. То чуе Вукт> Мићуновићв и оиђ га одугнеплава. На Бозкићљ у ттру, дозвани одт> владике, скуплнли су се предт. цркву Ловћема киеЗови и срдари народа Црногорскога, за нвне поолове , пуцашћи , и броећи колико пута коп пушна одекне. Међутимв народЂ приправла се, да игра коло а пћна славу Милоша Обилића, ЗулумЂ Турск1И, и срамоту Цриогораца. На састаиакЂ очекиваго се Озринићи, а кадЂ ови дођоше, стану припонћдати едну нБ1ову битиу с .ђ Турцима. Пре него што сврше, дођу и Мартиновићи , и да бм оправда .ш свое закаснћнћ припонКде о некои дћвоики Христ1Лнскои, кош су Турци отелн, кано оу се они противили и убили и Турке и дћвоику. МеђутимЂ излази владпка Данило и показуе тавну и сумнителну желш, изтерати Турке изђ земић, али бм хот])0 , да се има призрћнћ на оне , кои су прешли на Турску вћру. НћговЂ братЂ му пребацуе горко сумнш, и едно коло свршуе разговорЂ, и пћва се слава Ивапа Црноевића, кои, да бв1 осветт смртл брата Уроша, ногуб^о е у Каруче 15.000 Турака. Владика наставин побуђинат^, да узму оруЖ1е за домовину и вћру , и свн викну едиогласно, да хоће. Али бм онђ Јке.по , да потурчену браћу прје дозове, да 6б1 се, ако е могућно, обратили на оставлћну вћру. Ша.по се гласоноше, да ш дозову, а међутнмЂ коло игра и пћва се. Дођу Турци , и владика поиушава наговорити 1и, да оставе Мухамеда, а они одбацуш предлоЈкенћ, а нарочито кад|'л Мустаи, тако да мало што се незавадише. Али се старци умћшаш, и коло нћва побћду иа гори ВртЈеишш

надЂ везиромЂ ШепђеромЂ. МеђутимЂ долазе 10 гаваза повога веаира Босанскога, кои са гордммЂ писмомђ заповћда владици и осталммЂ главарима, да му дођу поклонитн се. Владика одговори у име св1Ш ,'и нехтћде лослушати. У то е већЂ поћБ, они легну и саклш. Двои ца слушаш говорЂ Вука Мандушића у сну, и разиимЂ пмтаннма оваи бв1 наведенЂ, да нви нћку нћгову таииу лшбавг,. Сване, и почемЂ су устали, саобштаваш еданЂ другоме, што су снивали , а сни су шмђ наивише бвкчи о побћдама надЂ Турцима. На то долази некш воивода Драшко одђ Млетака, те га они пмтаго , а онђ 1 имђ снлу коипта одговара о красоти и величини, влади и неправди онога града. Они сћдаш, еду печена овна и изђ нћгове плећке проричу будућноств. Пролазе туда едни сватови Турски, у коима има и Христ1ански свата, кои боцкаш Турке у своима спћвнма, а ови Хриспнне, изђ чега у »1ало што се нероди лшта борба, кош предупређуго старци. Сђ друге стране чув се една Цр ногорка, гдћ лшто оплакуе изђ свега гласа своега брата, уб1енога на превару одђ Турака. Долазе на саборЂ више одђ 400 младн Црногораца оруЈканв1 и показуго власти едно писмо, писано некимЂ попомђ Му10МЂ, кое ни владика ни самЂ таи попђ незиаш читати : изђ то» га произтичу намигиванл и - подбаданн. Мало затимЂ доходи на саборЂ едиа злодћлна бака, кои одкрива, да су е послали Турци, да замути Црнугору. Одлазе момци, а долази старвш игуманЂ СтеФанЂ , слћпацЂ, сматранЂ као светацЂ, кои •узпалћнима разговорима побуђуе буну противЂ Турака Смркло се , сви заспу , самЂ игуманЂ бди и брои зрна свои броаница. У готру сви заклгоче ослободити се и изтерати Турчина изђ Црпегоре. На то се и заклинго, начипе одђ два поаса, што носе на глави, еданЂ дугачкји крстЂ и додирагоћи десницомЋ четири стране истога, свакЈи одговара : „аминЂ" на страшне р1,чи заклетве, кого вбшокимђ гласомЂ изговара срдарљ Вукота. Разпушта се еаборЂ и свакш поглавица враћа се сво1ои кући. Обноћћ по Болшћу и сутра -данЂ почне на све стране буна и сћча противу Турака, тако, да у манћ одђ шестЂ дана сва Црнагора буде одђ нби очишћена. (КонацЂ си^дув.) Поправпа. У обнвл-ћшго г. Атанас1а 1овановнћа, Ли* тограФа, о Србснниа Споменнцима, печатаном-ћ у ч. 25. Подунавке , погр&шно в ставл-ћно, дп рокт. прензчиррац!« трав до нонца м1)сеца к>н1п, во треба: до нонца м&сецаК)л1и т. г.

У чредннкт. Милошт, Попо в.иДјј ..'

Издано и печатано ј Правителственои КЈјГ јги'го!пГ^^;а^џ^^ у Београду Ч,.\\ >. •'■/.; <■.