Podunavka Beograd

114

Тамо оданепњ, там' се одиарашг, У красну таиностБ природе, Дивотомђ , вћромт. и лгобвомЂ стварашЂ Св-ћтЋ властнвш свете слободе: Сдетнидер^ сада ољ усхитомт. твониб На наивБпши врх -Б Карпата, Гранн надт. родомв уснувшимт. моимб СвћтиломЋ тимт. наш!е брата!

БОЖШ ПРОМБ1САЛЂ БДИ НАДЂ СВАКИМЂ ДОБРБ1МЂ ЧОВЕКОМЂ. (Конацг.) Затв1МЂ таки заповћди старвш слугаиа своима, да Густава спопадну, и да га у дворх. одведу, и затворена држе дотле , докђ онђ недође. „Милостивми господине ! " молдше Марјн, кадЂ е мало кђ себи дошла. „„Иди одђ мене, тм презрћн!н достоино еуштество!"" повшче Вилдавт., „„немогу те гледати. Сутра ћешт. тм и твои отацЂ, предћлт. оваи на вћки оставити, ако мол претнл кћ теби у испунћн!в неприведе се."" „Учините са мномђ што годт. хоћете у лризнан1Н> свое невиности, одговори Марјн „Упропастите честв едне дКвице , кое е савћств сасвимт. чиста ; но не , не ," поче затммт. она живлбнмђ гласомљ говорити! „то вм нећете, то вм збогљ доброте ваше учинити неможете, и вато надам-в се да ћете вм обрану мого, обрану сшна вашегљ саслушати " „Гле како ме ова зи1н са своима рћчма жели обрлатити! Иди одђ мене невалалицо," и одтури к> жестоко одђ себе. „,,Не, н васљ оставити нећу, докле ме несаслушате,"" повмче Марјл, и обгрли нћгово волено. „ПрелгободМницо!" загрми садт. ВилдавЂ, на ново разлгоћен -б, и рукомтћ го одђ себе опетљ жестоко одтуривши. Садч, Мар!н горк^плачући, у несвћсти падне на землго. Међутммљ Густава, кои се бадава одђ слугу одтргнути хоћаше, слуге у дворљ поведу. ТекЂ шго су се они бмли мало одмакли, но прикраде се ЕвермондЂ, кои е сву ту сцену таино исподђ чбуна гледао , кђ Марји, и оиако нечуственои у уво шапне : „УдарацЂ за ударацЂ!" ЗатммЂ таки подсмћвагоћи се отиде, и несрећну у наивећемЂ очаан110 остави.

ТекЂ што е затммЂ МарЈн кђ себи иало дошла, таки потрчи у дворЂ , да бм невиноств свого предЂ господиноиђ освћдочити могла; но слуге го садЂ пустити нехтћдоше. Она садЂ печална кући дође, и подђ видомђ да го глава боли, таки у креветЂ легне ; но цћлу ноћв ока затворила Н1е, непрестанно о томђ ммслећи, п^та ће се садЂ сђ нбоиђ и бћднммЂ отцеиљ случити. МеђутмиЂ и зора заплави, и текЂ што сунце златне свое зраке на хоризонту пуштати заче, и данЂ иало указа се, ето ти сдногђ нзђ двора служителл , кои старогЂ Марка у дворЂ позове. Сироиа Марко, ништа о елучаго ономђ незнагоћи, весео у дворЂ похити. Но како велик1и ужасЂ нападне на нћга, кадЂ таки при улазку нћговоиЂ, жестокимЂ гласоиЂ старБ^и го- ј сподинђ повмче: „Неблагодарнми човече! л самБ тебе и твого кћерв, сииловавши се на сиротинго , и бћдно станћ ваше , подђ иого иилостб примјо, и вама благодћншн многа чин1о. Та ли е дакле благодарностБ: да твон неваллна кћи иладо срдце смна иога разврати , и нћга у лгобавну свого ирежу дотле заплете , да онђ нбоК супружество обћћава, и кое самБ л саиЂ синоћЂ, ушииа иоииа, сакрмвенЂ у чбуну сдноиђ, слушао. За казнБ дакле иорате обое таки оставити предћлЂ оваи." Старми Марко одђ ужаса сасвимЂ изванЂ себе бмвши , за нћколико иинута ништа на то одговорити неиогаше , и текЂ што мало кђ себи дошавши, говорити хтћде, на-едан -путЂ Мар1а, сђ разсутомЂ косомђ у собуулети, и преДЂ старогЂ господина клекне. „Ахђ смилуите се господине! и саслушаите мене, и отца иога, кои такође невиностБ мого познае, и кои вамЂ самЂ све то исповћдити уие." — Старми господинђ инлостива срца будући, и лго 6 опмтлбивђ то извинен1е чути, допусти староиЂ Марку говорити, кои овако почне: „Ахђ иилостивми господине! Мм сву срећу нашу вашон иилости приписугоћи, заиста далеко е одстоати иорала та имсао одђ мене, и одђ кћери иое , васЂ у чеиу годђ увредити, и неб^агодарнима себе показати. Невина е заиста кћи иоа у томђ ; а невинЂ е и младми господинђ, единми смнђ вашЂ , подпора, и утћха старости ваше Онђ е јоштђ као дћте сђ нбомђ непрестанно играгоћи се, наклоностб нћку кђ нбои задобмо, коа садЂ у савршеноиЂ возрасту у лгобавБ обратила се. Л самв то 10 штђ пређе примћтш, и строго сам& јои избћгаванћ иладогЂ господина налоаЈ10 ; и збогЂ тога е обвинћшн достоина."— „,,Н самв васЂ,"" пресћче садЂ Мар1а, сузе проливагоћи, рћчв от