Podunavka Beograd

143

ВРАТИСЛАВЂ II., ВОПВОДА ЧЕСК1И, ПОСРЕДСТВОВАНФМЂ ЦАРА ХЕИРИХА IV. ДОББШ КРАЛЂВСКУ КРУНУ. ОдЂ духовнБХ и мјрски непр1нтелн удрученЂ, изгледао е Хенрихт, IV., царљ Французкш, са свјш страна помоћв. Између кнезова оногђ времена бшо е Вратисла†II., воинода Ческш, збогв велике свое силе и богатства кодђ св 1Ш признатљ. БашЋ кадт> е ХенрихЋ у наивећои нугкди бмо, дође ВипрехтЂ ерофч, одг. Грацигиа, одђ свои сусћда, немирнм Саксонаца, протеранЂ, уВратиславлћвБ дворЂ. Своимђ простосрдачнммЂ обхођенћмЂ придобме наскоро воиводе и свјго великаша наклоноств и пр^ателвство. Познавагоћи саиноств, богатство и силу Ческога двора, ше се могао уздршати, да свое удивлћнћ неодкр!б : 111то се Вратиславг сћ титуломЂ воиноде задоволлва и кралћвску круну нетражи , предлажући му : да лоиоћи требугоћегЂ цара новце «ђ и воискомђ подпомогне. Драговолвно е воивода ово предло:кеи;е примјо. Випрехтг е морао кђ цару ићи и у име Вратислава у ловцу и воиски номоћс. му предложити , и тимђ кралћвско достоинство воиводи изходатаиствовати. Радостно е утеснћнми царЂ ову за нћга у паиболћ време приспћвшу вћств прим10. Год. 1073. закаже саборЂ у Вирцбургу , на кои и Вратиславг дође , гдћ одђ Архјепископа МаинскогЂ за крала крунисанЂ буде. Са знатнммЂ числомђ конаннка пошлћ новми кралт. свогђ смна Боривон и Випрехта цару у помоћв; позната храброств Чеха у.пе страх -в Тал1ннцима у срдце; многе вароши буду освоене, и самЂ Римг мораде се оружјго цара покорити. Чеси са храбримЂ своимђ предводителБима први се на зидовима вароши укажу , кашго едну разб1ГО и сву осталу воиску у градЂ пусте. Богато одђ цара награђени и славомЂ увћнчани врате се оба шнака у Прагг. Овде получи ВипрехтЂ за награду руку лћпе принцезе Кдите\ мо ше дуго у наручјаиа лгобави достоине супруге свое мирЂ уживао, ербо га по краткомђ времену позове Вратиславг у боино полћ проти†Саксонаца. Цћла е Ш.«ачка Хенрика за цара признала; само јоштђ горди Саксонци нису му се хтћли покорити. СаединћнимЂ силама пођу Хеирихт, и Вратислааг ироти†бунтовннка ; кодђ монастира Хохеибурег ударе се ; храбро су се борили Саксонци: али су наипосле , немогући

10начтву царске воиске одолћти, разб1ени морали у бћгству спасеше тражити. Заслуге Вратислава награди царЂ сђ двћма провинцјама; но е Л н У °Д Ђ овм н1*е дуго Вратиславг обдржати могао, ерЂ наскоро мало нћгово число вонника, кое е градЂ чувало, лчимђ полкомђ немирногЂ Егберта , буде оданде изтерано. Саксонци су истина побћђени, али нису 10штЂ сасвимЂ цокорени бћ!ли. Тврдоглавство нб 10 во наипосле до тога дотера, да они, 1 оштђ сђ еднБМЂ кнезомЂ саединћни , Хенриха у год. 1079. н а едномЂ сабору за незаконогЂ цара огласе, и ШвабскоУћ воиводу Рудолфа заНћмачкогђ кралн изберу. СадЂ су се обе стране са усугублћнимЂ силама на бои спремале. Вратиславт, остане Хенриху вћранЂ и похити му у ломоћв. Сђ невћроатномЂ храбросћу и огорчешемЂ кодђ села ФлоденханмЂ ^сразе се; у наигушће гомиле непрјнтели продирао е ВратиславЂ, наиђе на самогђ РудолФа, пусти се сђ нбимђ у.двоеборство и задобме му шлсмђ. Храброств е Чеха много помогла, побћду на цареву страну окренути. Д окђ е годђ живђ бмо , свагда су при великимЂ торжествима за добмвенБШ шлемЂпредЂ ВратиславомЋ носити морали. После ове побћде оде Хенрихг у Итал1го, да се за цара крунише, а Вратисла†науми међутимЂ гроФа Егберта изђ провинцје , царомЂ поклонћне му, изтерати ; но Егбертг се умћо у провинц1а одрлгати, и само приеуствје храброгЂ Випрехта спасло е Чехе,. кои су , безЂ получеН1л свое цћли, опетЂ у свое отечество вратити се принуђени бмли. По одлазку изђ Итал1е скупи Хенрикг у Регенсбургу нову ^оиску проти†соперника свогђ Рудолфа. Вратиславг му као и свагда одма у помоћ& нритече. При Милсену се обе воиске састану и битку ззпочну, кол е обе стране еднако оштетила. Рудолфп изгуби десну руку, и одђ исте ране трећш данЂ умре ; а царска воиска опетЂ одђ Саксонаца буде разбјена и разтерана тако, да е и сзмђ Вратисла†сђ Хен* рихомг у бћгству спасен1е тражити морао ; али е опетЂ ратЂ, неематрагоћи на изгублћну битку, з6огђ смрти Рудолфа иа цареву ползу окончанЂ 6б!0. Ше се дуго Вратиславт, у Ческои одмарати могао , ербо е па ^коро за ползу свогђ пр1атела цара Хенриха проти†воиводе АустрЈискогЂ Леополда на Марсово полћ ићи мпрао. При Маилбчргу иападну Чеси у обкопаномЂ логору на-