Podunavka Beograd

178

ко га гре частити ин* молити. Нонецт, разодете вере е чпстђ божп. ПридЂ, ки га има/о лтод% од-в вере , в ншхђ в$чна инЂ часна среча. Нихче недво.пи (али цвибла) , де правоверни Кристнни по разодети вери вечно сречо досежего, игп дето досечи вера сосебно тгомага; не разуме па сваки де намЂ вера туди часно сречо прнагиа. То се мора тедеп тукеи показати. и т. д." Кнвига е ова, као што се види, сасвимЂ езмкомљ Краинским% написана, за употреблћнћ онбј школа, гдћ се овммђ взмкомђ говори ; напроти†кнЕ>ига, подђ ЈУ/ 2. горенаведена, написаиа е готово сасвимЂ езмкомЂ онммђ . кои се и нодђ насЂ говори, као што се види изђ слћдушћегЂ : (Стр. 1.) Школски закони за пучке гиколе у цес. кр. АустрГансних наследних државах. 1. О владанго пргв школе 1. Д$тцо! имапте ул1ш7> свов школске ствари у реду и приправности, непокварите ништа на нЂи.ТЂ и држте их чисте. 2. Попесите у школу само толико гаколских стварих, колико их сваки путг за нп/јкђ трсбате. Н ожђ и редалица (линирг) несмеду се безЂ ггарочита допугитегш учителИва у гиколу носити. 3. Пргв одлаза иЗЂ куће прегледапте, в ли вамЂ одећа чиста. Лице, ругге и ноге мораго вамЂ опране, г(окти обрезани и власи почешллне бити. Обавите такођерЂ пргв свого потребоћу. 4. Неможете ли порадЂ болести, или порадЂ иковга изпрична узрока у гаколу доћи, тад% молите , да се то уредно обнви. б. Попдите у право доба одЂ куће и непостанваггте на путу до гиколе, за да можете у одређено врелгв тамо присп-&ти. Буди вамЂ огитро забран$но, на местих се забавллти, или да паче бучити, где се лгоди скугглпт. 6. Идите у гиколу тихо и чедно. Поздравите се гга путу, Морате ли преко полп ићи, сдружите се д-бчаци сђ д$чацим\ а д$вопке сђ д$вопкам' и т. д. Изђ кнБиге преднаведене 1846 -те у Трсту печатане стр. 3: „ Припов$сти". „1. Угл -&варЂ и Пралацч,. бдагњ углКнарг на.пкривгии се сг вдггимг пралцемг, позове овога, да сђ гтгмЂ у истоп кући стаггув. На то одговори пралацг: „Немогу доиото.* А онап упшта га за узрокг? Овап рекне: „II бих убелг,ивао, а ти бих оцрнго, г/ето бглх л побклго. 2. Пргнтелг>ство на искуштву. Два пргнтелп иђаху истимЂ путемЂ. Нзнеггада доидв предЂ гњих вдна међедица', вданг одг нг,цх устрагиенЂ, попне се гга вдно стабло, гд$ се ггепомично потулги. Оггап другг'п ггемогавгци го самт, свладати и видивгии да иеможе зверу утећи, падне на землго и учини се као мртавг Међедица пачо тгонгошивши га и мислећ да в мртавг, отиде одг гЛга (врбо кажу да то звере гге нагшда на стрвину). Отишавгии међедица, саиде онаи са стабла и упита онога другога: „ Што

ти е пригиаптала међедица у ухо?" Овап одговори: „Међедии,а ми в рекла: да се у будуће неподижемЂ на путг сг пр1лтелг,имг, кои неимаду срца, бранити се у обћегштоп погибелг >и. и КнБиге ове у Трсту печатане писане су новммђ правописомЂ, коимђ се Чеси одавна , а Хрвати и Славонци одскора служе. СтарммЂ правописомЂ печатане су у Трсту исте године 1846-те слћдугоће школске кнбиге; као: „ Нмегго-Кгњижица за сеоске учгогшце. 9 Трсту. Н. Папгиг Владарственмп НатискарЂ. 1846." На м. 8-ку, стр. 38. — И „Мали КатекизамЂ с питанг>и и одговори за потребу првога разреда у зачелнимЂ училигитама. Н Трсту. ТискомЂ Нгнацго Папшг правителственнмђ словотигитителг,омг. 1845." На м. 8-ку, стр. 24. Бзмкђ е онаи истми, кои е у онимђ школскимђ кнвигама, новшмђ правописомћ »исанима и вишеозначенима; ал' зато ћемо опетЂ овде изђ обе предсказане понешто навести; као изђ Имено-КнБижаце стр. 8: „§ III. Р$чи. 1. Р$чи двословке, кое почгшго сђ гласними слови. Ако , али, амо, ево, ето, егго, иди, или , има , ићи, оба , она, око, оре, ул$, ухо, удо, уза, учи, ући, уђи. 2. Ркчи двословке, кое почигио са сугласними слови. Баба, беба, боба, цару, ц%ди, гг,ича, дати, доба, дика , дугиа , фала , фела, ган, гиба, гуди, хара, хижа, пв, Гота, гоха, г.апа, коза, кућа , лажа , мати , лгон, мука, геагиа, мег;а, нг,ива , ново , пара , перо , пуца , ради, репа, риба, сало, село , сугиа , тако, тежц, туга, жаба, жегга, зима , зора, зуби. 3. Р$чи двословке, ков починго са два сугласна. Благо , брагга, црево, драго, глава, храгга, крава, лграва, плева, слава, стадо , тражи, влага, злоћа, трава, браћа, брада, длака, глгггва, злато, крегие, лгрежа, трећи, срећа , зрело. и Изђ малогЂ катекизма навешћемо са стране 14: „О. Веровагг$ Апостолско изговара се овако: В$рувмг у Бога Отца, свелгогућега створителн Иеба и Земл$. И у Ноукрста сигш гг$говога, единога Господина г/агиега, кои би зачетг одг Духа Светога, рођенг одг Маргв Д$ве. Мученг подг ПоггцгомЂ Пилатомг, распетг, лгртавг и покопанг. Онггде надг пакао, трети даггг ускрсну одг лгртвих. Цзиде на небеса, сиди на десиу Бога Отца свемогућега. Одкудг ггма доћи судити живе и мртве. В$руемг у духа Светога. Све.ту гг,ркву Католичаггску. Светих обћгшу. Одпугитегг$ гриховг. Т$ла скрсггуће. Н животг вични. Алгеггг." (Конацт. сл-ћдув.)