Podunavka Beograd

„Вуковићу лађу вуко ! /1 Мађарг те бупо.т, туко!!" Вуковићу! старни вуче! Иди — кудт. те срце вуче Ал' не нашко, већт. туђинско, Аз 1 Нтско па мађарско. НашЂ ни досадт. ниси 6б1о, Садг си сасма поиуд10, Јошђ тв Фале дуге ушн: брв те « садћ туђинт. ашв. Мађарћ весо — лши бодра Вуковића кона добра. Стежи колант. тм Мађару Па га гони по пазару! Мамузом-ћ му ребра бода, Да по ТК010И ћуди ходи; Мв! за нћга сроцгг. недамо, Мм „од.иоде" иетребамо! —■ „Нит' е нашт. „Нит' е вашч. „ђаволи му кожу одерали!!! „МађарЂ меће — Србинг неће Ни да зна-г-за нкгаЧарноевићЂ! — морамт. заплакати! Чарноевнћт, одт. старине славаит., Славно вме у роду србекоме, Рођеноме брату е на врату.'! Ао Перо! ао србска нев-ћро!!! — Светми гробе Арсе патрЈарха Отвори се! канда ти е тешко. Васкрсните кости Ар^енј.ч! А дигни се Арсо патр^зрше !! Па погледаи ао потомству твоме! И погледаи праунуке твое!! Ал' не гледаи у невћру Перу!!! Горкји листакт. сладке лозе твое ! вра ћешљ се одђ н&г ' застидити, Па ћешт. твош тм проклети крвцу. Тм с' изв б4де истргао народљ, Довео га међу браћу драгу. И бран1о докле си жнвш, И храи^о докт. си годђ жив10, Па си умро! да те споминЉмо!!! Твои потомакт., тебе недостолнт., Гадномт., празномљ и суетномт. чашћу

Хаи! опоент. одђ свои душмана, Тво!он д^ћци —• твомт. драгомн иотомству Пл ете сада штранвке за вешанЉ! И у злу се на тебе позива ! Ао! Арсо, ао патрјирше! И кости тн неосташе мирне А одт» кога — одђ унука твога ! Свет' пепелу, шта си дочекао!!! —■ Црнвш Перо! проклета нев&ро Какова е та лдна ти душа, Коа клетве свог' народа слуша! Валвда си е отео одт. врага! Црнми Перо! остаћешт. безт. трага!! Толико си сагр&ипо бћдант., Да погледа едногт, ннсн вредант.; И да живвшђ хилнду година, Црномт. землћомт. да т' пузе кол^ћна, Глогт, да едешт., ст. листа воду шешЂ, 1ошт. се небБ1 гр-ћха опростјо! —■ ~ —• Ао Перо! ао црна нев^ћро!!! Шта учини! да одђ Бога нађешЂ!!!! „Заклела се землн рап>, Да се сваке тапне знам. а И 10 шђ вдну морамЂ рећи, Ма да ће ме МађарЂ пећи: Три велика господнна, Сва три родомЂ намЂ Србина, (Да ми н1е жао чина Каз'о 6б1 вамЂ и имена) Нит' су тамо — нит' су амо А мал' 10 шђ да ннсу тамо. Нешто гадно за нбн зборе, Да сђ душмани таино творе. Ббмо тако, ил' онако Срби желе свакоако, Да се кажу скорбшђ чи су, Ил' су наши или нису Иначе ће име нбино У читулш записати, Коа неће мила 6б!тн Издаицам' рода свога!' — С. Владислав. К.

Печат ано у

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Праввтелственои Кнб игопечатнви

у Београду