Podunavka Beograd

122

Супругу му тешка жалоств тишти, НенкЂ смвчвћЋ са сестрвцоит! пвшти , Ови грле савдукт. отца свога, 6рЂ 1ИМ1. срдце краива цГ.па туга. Давант> мвну, тавна ноћца прође, Частћ опела Србдавору дође. Поврвш народЂ гомилама, Спроводт. да му купа са сузама. Нћга у гробт. већ-Б спуштаи) мрачнин , Ст. коимт. самзт. раскиде се брачнБ1н, Око гроба мног1и народт. стои, „В4чна паметБ,'* ту ;кнБ1мт. гиасовч. пои. Гробт. загрћу, народт. лнцемт. бдеди, Лицемт. бледи, а плачно беседи: ,,Ои тб! обшта свбш * смртаБма мати, Храни тихо Србдавора коста ! ! ! '• Остаде му супруга премнла , Кон му в една дражестБ бБ1ла , Она тужит' никад' престат' иеће , брт. 10и благо изчезну наивеће. Остадоше сироте ненке, Коии' пружмо сад' помоћи руке, Сбшчићт. му е већт. одђ седамт. л кта, Пакт. за отца вепрестано ПБ1та. Докт. разгони свог' д^ћтинства таме, Мож' поднћи спонент, отцу своне ; Али отацЂ неће никад' зватн, Да га спомент. милог' СБша прати. Мала Бела доцнЈв ће знатп За свог' отца кад' 10и каже мати. —

Глуво доба, свуда земдн сува , Од^ равннне тих1и вћтрићт. дува, МћсецЋ свое бледосаине зраве, Кр1б нагло за брзе облаке. Тама с' нека поврх ^Б земдк спусти, Натуштилн с' свтд' облаци густи, Пусто мЉсто, црква една стон, Туд' се ноћу емрТНБШ ороћн бов, Башт. кодт. цркве канда нешто дежи, Ништ' недежи, већт. се землв брежн, Кодћ брежудБКа чуе <•' нека вика, Н !е вива, веће сове крнка. Гробљ ха ту в Србдавора бћдиа, Кога грли сада землн дедва ! ! ! —

бвви трубо вако викад' ннси , Да с' иа далћ твои чуго гдаси. Узи на се хитрог' ит.тра крило , Пакт. се виин у то Србство мило,

Те разгласн оваи случаб кдетнн , Кон овде иногнм' Србма прети, Кажи тамо како с* овде страда , Како злоба, како раздорт. влада. Све се рађа одт. крвна туђинстаа, Кое име сад' гази Србинства, Крвникт. туђинБ зла почини многа . врт. с' небои суда ВБПнн -ћгт. Бога. Ал' в Бож4 мидостиво око , Нећ допустит' да све буде тако. Смрћиће се тои' крвном' туђинству, Сннућ' сунце миломе Србинству: „Пакт. ће тећи вода вудт. е текла, Што в некадт. србска манка рекда. " У Вршцу 10. ГОЛ1Л 1848. I. П. I -б, Потискен Банаћанин!..

О ПРВОМЂ НАСЕД-ћНК) СРБАЛЛ, ХРВАТА И ДАЛМАТИВАЦА У ПАН0Н1И, ДАНАШНБОИ УНГАРШ. И О НЕКИМЂ ПРИКЛШЧЕНШМА, И ДРУГИМЂ НАСЕЛ-ћ^ЛМА СРБАЛЛ У УНГАР1И. (Саобшт»о Вев^ииввг Вороцкји броиовах!..) Срблви, Хрватн л Далматинци у Паноши, данашнвои Унгарји, Јопљ су се год. Хр. 809. далћ одђ Весприиа населили, и подљ собственћ1М1> кнезомт. раздћлћне држаке изображавали. (Види Енгелове истор!« о Унгарји частн I. стр. 68.) Лу^внкт. I., крал& унгарсши , у Банату учнни чрезвичаино дћло; године 1366. 20-п> Шл1н у Лнпови заповћди врховномт. жупану крашовске иеђе, све свештенике тамошнћ старовћрнм Славена са женама и дћцомх. похватати; на нб 1ова мћста пошалћ нвима глаголитичке свештенике изђ Далмафе, кон су нг .1 ое-б взшкђ знали, да 1и римокатоличкои црквн обрате. Видк Енг. ист. о Унг. части II. стр. 94. 112.) После више сретнн сраженјл подђ Вуком ћ ГргуревићеиЂ, (кои е после названЂ, што е више пут1и освћтлао образт., одљ Србалн 3 м а и Д е спотљ Вук т>), прешло е с-б нбимљ 50.000 Срба.ш у Унгар110 подћ Маттмт. I. КорниномЂ год. 1481., ирешло е и више србски боара, наиглавн1и између нби бмли су : К н е з •& П а в а о (Раи1и8 К1П181иб) , и Д и м и т р 1 в Лкшићг. Кнезт. е Павао сбогт> свон у бнткама заслуга наименованЂ год. 1479. бзномт. темешкимт.. (Види Енг. ист. о Унг. части Ш. стр. 381. и Давид. вст. нар.