Podunavka Zemun

се заустав'10, п гледао, како е иало по мало изчезавала нћна бела алвипа међу зеленишг дрвпма. После едногт. мииута векћ гпе ништа видш, л, необзирући се, отишо е и онв. КрозЂ неколко дана Жерарт. се поврат^о у Паризт>, гди е бунца уживанн и н1>га уграбила, и са собомт. понела. Нрво е време моро посветити свомђ прикагном1> нослу, потражјо е свое старе другове, понов1о е сђ нвима прекинуту дружбу, а после е све пошло своимг старимг путемт., а да се у Д* враги, нје му никадЂ ни на умт. падало. Неби ее могло казаги да е онт. заборавјо на Терезу, по они исти узроди з6огђ кои се растао, зарг се небм могли опетг поав.ити? Нрви дана после повратка, око седамт. и осамг сати, осећо е неку тугу и жалостћ, коа га е у Д* преносила, То е бшо време, у кое е обмчно одлазш у башгу, и предЂ нбимт. се показиво ликт. Терезе, кол му на сусретЂ иде; плаветне пантлБике нФ.не лепршале су се, и она се смешила. Онда е онђ често узимо медалго, гледо е, и понекадЂ лмбш, као залгоблћнми гоноша. Да е кои између другова затеко Жерара у то време , онђ небм ни самЂ знао, гди да се сакрје. Сђ времсномЂ е то упечатленћ ослабило и пре три месеца сасвимг. е изчезло. ЖерарЂ е бмо у Паризу, и подврго се мћговомт. уиливу. ' „Сирота Тереза! мисл1о е опђ понекадЂ, цигару пушеЈш на Булкварима; но у то време наишо е на нЈјга кои између другова, и ЖерарЂ е заборавмо за Терезу. У то време, одђ безпослице, а може бмти и другима подражавагоћи, Жерарт. се упозпао сђ едномЂ лладомЂ оообомЂ, коа е кђ друштву играчица у 0иери иринадлежала. Господична Клотилда — тако се звала та особа — често е поодила Жерара, и узимала « слободу, да по свима собама нЂговогђ квартира тумара. бданпутЂ шврлжоћи по свима буџацмма нЂгови соба, као мачка, нашла е она ФутралЂ одђ саФпана, у коме е бмо нортретЂ — поргретЂ ТерезинЂ. Жерарг е замоли да то остави иа свое место, ио господична се ше саглашавала: почела се распра, услЂдству кое, Клотилда е бацила у тшшоћу ватру на камину ФутролЂ и поргретЂ Терезинт,. ЖерарЂ падне на колена предЂ каминЂ и разбацао е угл1>влЂ рукама, да избави само, ако е могуће, медалго. Ватра е врло мало повредила слонову коств, но ликђ ТерезинЂ ше готово ни наииан^ пострпдо. Онђ е ватрено полгобјо портретЂ, и окрепувши се кђ играчицм, показо 10и врата, сђ такимЂ грознимЂ изгледомЂ, да е оиа побегла, и ч речи не рекавши. СпомепЂ о Д* пао му е на умЂ сђ тзквомђ силомђ, сђ каквомЂ вода реке покулз, на нму провад-ћногЂ става. Па два дана доцше после тогђ догађаа, добјо е Жерарв писмо са штемпломЂ Д*; кое кадЂ е сђ дркћућимЂ рукама одпечатш, прочиаго е слЂДугоће : „Тереза своме пр1ателго РудолФу." ,.П самв ако болесна, и мени се чини, да нећу моћи преболети. Ако се сећате оне, коа ВасЂ е онако ако лгобила, то поитаите; меии бм тешко бмло растати се са животомђ, а да се неопростимЂ сђ Вама. А, ако а умремЂ, невидивши ВасЂ, то ће ВамЂ мое срце послати свои последЈшИ уздисаИ."

Тама е наишла Жерару на очи, кадт. е то про- | чито. Све што му е Тереза говорила о таЈшоВ свези сђ портретомЂ, пролетило му е крозЂ главу сђ ватрепимЂ словима. — Л го нећу више видити, нећу н> ј видптп! говорјо е онђ , превртагоћи писмо на све страие. 1оштђ тогђ дапа увече, пошо е у Гермашго нола лудЂ, и како е у Д* дошо, таки е отрчо у башту. к Пролазећи поредч> бзуитске цркве, чуе гди оглашуго мертваца, и целимЂ е тћлолп. уздркто. Воже мои ; Тереза е умрла, удвојо е кораке, и напоследку дошо до ладника, у кон е често сђ веселимЂ срцемЂ долазт: башта е бмла пуста, и онђ е ; погрчо у кућу. — Ахђ господиие, реко иу е стармИ слуга, кадг га е вид10, идиге брже горе. ЖерарЂ е устрчо узЂ степеиицу, тако брзо, колико су га брже нћгове дрктагоће ноге могле одпети; мислећи ненрестано, шта значе речи старогт. служите.ш. Да ше дошо, да ирими иоследпвји уздисап ТерезпнЂ, или су га, може бмти очекивали, да избави девоику. Жалосио се позор-ћ показало Же; ару, кздђ е у Терезину собу стуијо. Спрота девоВка лежала е на кревету, скрштенимЂ рукама; лице Јои е бмло бело, као сиегЂ; госнои ЛлобнерЂ, наслопивши се на астукг, нлакала е. Ладанч. е знои иробјо Жерара, умрла е! повикне несрећнмИ младићЂ. На то е подигла главу госпоа ДгобнерЂ, и познала Жерара. — Ахђ, рекла е она, плћснувши рукама, сва 6 надежда у вами! То е Жерара мало охрабрим, ербо е разумео да Тсреза 10 штђ живи. Дошо е кђ н 1> номђ кревету и пао на колепа; хиладу различнм осећана узбункивали су му срце; и онђ сам в пебм мого казати, шта е у таВ парЂ мислјо. Неколко минута провео е тако неподвижно гледагоћи на Терезу, и нје мого ни говориги, ни плакати, само е уздисо. Госпоа Л(обнерЂ му е преповедила, да е последпа два месеца Тереза млого патила одђ гла обол1>, али ништа ше показивало ићпо опасно положепћ. После вашегЂ одлазка пи карактерт. ни начипЂ живота ше ни паДманћ нроменула. Само што се готово никадЂ ше насмеала, и нестало шВ е румеиила сђ лица, као да сте вм однели сво пролеће пЂноп. лица и срца. Често е певала, и млого се шетала, особито по башти, гди е понекадЂ сама са собомЂ иола-асио говорила, но са одушевлен^мЂ. При наИманвои лупи на врати, она е дрктагоћи устаала, и хтела е потрчати, као што е обмчио чинила, кадЂ сте вв1 ту бмли; после е жалосно вртила главомЂ и оиетЂ седала на свое место. КадЂ самв а споменула ваше име, трудећисе доказати, да ћете вв1 доћи, она ме е тако жалосгиво гледала, да л нисамв могла разговорЂ никадЂ довршити. Пре неки дана, застала самт. еу послу: са грозничавимЂ прил1 )Жаи1емЂ везла е она на белоИ пантлвики сђ плаветиомЂ свпломђ два почетна слова: Р и Т. — То ће ми бмти венчанми пегпкирЂ, говорила в Тереза сђ некимЂ особитимЂ смешен1 >мЂ, подаМ му кадЂ га онђ заиште. То е она радила само у ладнику, у коме васЂ е свако вече изчекивала, кадЂ сте вм живили у Д*. ПогледаИте писмо Т, ше 10 штђ ни до~