Podunavka Zemun

рошг главу изг нова, но старе већг неста славе, почеиг Шстишанг сремско наместничство укиде и саму мнтрополитску столицу у Тесалш премести. На концу седиога стол^ћа после Христа о Сирмиуму, Срему, слабо се већв говори у повЂстници, и пошто га Бизантинци поч^ше звати „Зеугминг, Зеуглинумг," буде старо име скоро сасвимт. заборавл15но, и то е тако траало, докђ Мађари не до1)оше у землго и „ЗеугминЂ" нодт. свого областв неузеше. Многа ратована, кон су затимг сл-ћдила, учинише, те е Зеугминг илити стари СирмиумЂ, Сремт., све већма пропадао, тако да су у време мађарскога крала Мат1е по равницама између данашн!) Митровице и. Фрушке горе знатне едино шштг стаале развалине одони палата и дворова, у коима су негда римски цареви и велможе седили; видити е бвио за онда шштг коекакви споменика, кои су по землви амо тамо лежали, и сва ова толико упечатлЂн-ћ на Лна Паноша, коВ у оно доба гласовитвш п^ћсникг бјлше, учинила есу, да е онб красну песму о слави и о величеству старога Сирмиума посве одушевл1 )ио изпевао. Пов'Встница спомин-ћ многе народе, кои су негда у Сирмиуму и около н1>га у оближш.им'1. градовима живили. Бв1ли су то следећи: Старопанонци, 1лири, Траки, Трибали, Римлани, Даки, Гети, Пзиги, Маркомани, Квади, Вандали, западни Готи, Хуни, Гепиди, восточни Готи, паионски Руги, Сквири (Скити?), Ерули, Лонгобарди. Авари, Франки, Грци, Хорвати, Срби, Ма1)ари, свега дакле двадесеи. и псп, ио имену разпи по племену пакг већомЂ страномЂ сродни народа. За ове (народе), почемши ш бролти одђ Сирмуса, утемелвителл Срема града, ииже до деветогЂ столћћа иосле Христа, дознае пов^ћстница, да су се хлебомЂ у Срему ранили и тамо едни ман^ћ, други више времена провели. Сећаимо се сада, да су за време римскога царства и по н1>говоме паденпо народи са истока, одђ севера и дал!) изђ Аз1е гомилама врвили кђ римскимЂ државама, кое су тако богате и плодоносне бмле, те да су исти народи буди силомђ оружн буди по уговору земл1ј римске себи набавлали и у нвима се наста-

нили; промислимо надал-ћ, да су при таквоме изванредноме кретанго и колебанго толики народа особито главни градови, кои су н. п. као СремЂ далеко хвалЉни 6б 1 ли , непрекидно скоро нове госте добивали, и сђ нБима броН свои становника свееднако умножавали: па онда немоимо се ни наиманЈј чудити, што су се у Срему толики народи у течаго горе назначени времена изменили и споменЂ имена за собомЂ оставили. Велико е гостолгобство у староме Срему владало, што се овои главнов вароши, коа е место рођена (снина т. е. колебка) више римски царева бвтла, и пристолло. За време тамо држани црквени собора давали су ондашнви жителви епископима и нбшвимђ млађима станЂ, хл^ћбг и внно, безЂ да 6 б 1 за то какве плате узимали; а о римскимЂ царевима вала знати, да су они такођерЂ народу пружали „рапега е! с1гсеибе8," хлебЂ т. е. и игре, да су га дакле више пута авно частили и шћму на весел^ сходне забаве наређивали. ЈЊта 1525. навалили су Турци на СремЂ, робећи и палећи га немило, и томђ приликомЂ буду исте развалине Сирмиума, Срема, Зеугмина, до темелл разорене. Мислимо ипзкђ , да јоштђ имаде доста старосремски споменика, кое земла одђ више стол^ћћа надЂ нБИма нагомилавша се, покрива, и можда ће они па видило изићи приликомЂ грађенн дозвол-ћне већЂ желћзнице, код ће се изђ Мађарске преко Славоше крозЂ сремске пред-ћле амо до Земуна пружати, и о коши говоре, да ће се гвоздеиоме путу предружити, кои ће БеоградЂ са ЦариградомЂ до после скопчати. Падаимо се, да ће намЂ онда хитри копачи изђ дублБине землћ благе даре за сремску пов-ћстницу вадити, а наша ће дужпоств 6 бпи , марлвиво ш прегледати, да се по томе о прошлости Сирмиума што бол"ћ и што точше 10ШГЂ известити можемо. Заклгочуемо са сл1здећимг примЂчанЂмг: желити е, да намЂ вешти изпитателБИ по Срему налазећи се старина све сакупе и у редЂ ставе, шта 6б1 се годђ славнога негда Сирмиума тицало , те да о томе лепу кнБигу за народЂ напишу.

Злочниацг зоогв (Истинита пов-ћстБ, о У читавоИ пов 'ћстници лгодскои нје ни едпо поглав!е тако поучително за духЂ и срдце, као повђстб о човеч1имЂ блуднама. Ири свакомЂ великомЂ злочинству сад1зиствовала е соразм^ћрно и велика сила. Ако се иотаина игра силе захтевана спрамЂ слаб1е свћтлости обичнБ! раздражена узме, то она опетЂ чимђ се иретвори у силовиту страстБ тимђ већма у очи упада и постае грђа и исша; вешти душесловв кои зна колико се управо на механику обичпе слободне вол1з ослоиити смемо, и у колико е допуштеио присподобно заклгочавати, многа ће искуства изђ ове области преиети у свое душесловје и обд^ћла ће ш за нравСТВеИБ!И ЖИВОТЂ. Срдце е човеческо нешто сасвимЂ просто, и опетЂ е врло саставлЂно. бдна иста лакоств или жела може илндостручнимЂ видомђ и правцима д ^ловати,

изгј 6 л г ш1с честп, ђ Ф р и д р и х а Ш и л л е р а.) може илнду између себе противгш понвлеиа изродити, може у миогоброинимЂ карактерима кодђ свакога другчје указати се , а опетЂ ти многоброИни и нееднаки карактери могу нзђ едностручне наклоности изведени 6б 1 ти , иремда човекЂ , о комђ говоримо, нимало ше описиванго овомђ нодобанЂ. КадЂ 6 б 1 се 10штђ едномг родш какавг Линеи за човечесши родг, као што е онаи за остала царства иарави 6бш , кои 6б1 ио нагонима и наклрностима лгоде класиФицирао, како 6 б 1 се нашли у чуду, кадг 6 б1 на човека каквогг наишли, кога се пороци сада у тесноИ грађанскои СФери и ускои огради закона угушити мораго, завдно са страшиломг Борђш у едноме реду! Са те стране сматрагоћи, подоста се дае противг обичногг поступка истор1е казати, и п држимг да се у томг састои оиа тешкоћа, збогг кое е учен^ исто-