Podunavka Zemun

165

обновл1>на оштра забрана потаИнога лова, кол е преступника на роб!к> осуђивала. Робертт. е неуморно таине кораке непр1атела свога вребао: п наипосле му поће за рукомг несмотреника у д4лу ухватити. Волфђ буде уапшенг, и едва са пожертвован-Јшг цћлога свога малогг иметка до тога дотера, да се новцемг одг досуђене казни одкупи. Робертг е триумФирао, свога соперника е сг пута уклошо, а лгобавв Анкина е за нросака изгубл1>на. Волфх е познавао непр1атела свога, и башг оваЛ неир1ателБ 6 б 10 е сретиБ1а притлжателв ићгове Анке. Тиштак)ће осећанЈз оскудице нридружп се увређенои гордостп. Нужда и саревнован15 навалкиваху саединЈзнимг силама на чувствителностБ н"Ј )ГОву , гладв га е терала у белБ1и светг, а освета и страстБ задржавале су га. Онг постане по другш путг потаинпмг ловцемг; али га н по друГ1И путг удвостручена пазлБивоств Робертова поб4ди. Сада искуси сву строгостБ закона: ерг више ништа 1ие имао даги, буде дакле после неколико недела оиравлЈзнг у главнш '1 градг на робјго. Година каштиге протече, но страстБ нЈзгова, што е удалЈјнг 6 бш ностане силша, а пркосг подг теретомг несреће увеличао се. Текг што е слободу добно, иохити у мЈјсто ро^ена, да нредг свого Анку изиће. Онг се покаже; но она га избегава. Лгота невола слом1б му пабносле високоум1е н надвлада меканостб нЂгову — онг се понуди богаташима у м1>сту, да на надницу служи. Али простакг слегне рамени, видећи га онако слаба и и1>жна; круине кости чврстога нроситела добпше првенство кодг безчувственБ1 овб 1 благодетела. Онг се усуди и носледн1> неко иокушен^ учиннти. 1оштг е една служба неионз'н4на, носледпФ) заборавл1 >но приб^жиште поштена човека онг се прјави за варошкогг свннара, — али неће нростакг свое свинћ едноме невалалну да пов1>ри. Гди се годг чега латчо, свуда преваренг, одбјенг са свакога м1>ста, постане по трећЈи путг потаинимг ловцемг, и по трећЈи путг га несрећа снађе да у руке позорноме непрјателго своме надне. Дпоструновратакг отешта погрешку н^гову. Суд1е гледаху у кнвигу закона, али пи еданг на стаН1) наравн обтуженога. Забрапа противу лова изискивала е оштро и нрим1 >рно удовлетворен1> , и тако буде Волфб са жигосанимг знакомг вешала на леђи, осуђенг три године на робно градску. И ово време протече, онг изг града изиђе али саснимг другчји него што е у н1>га ушао. Овде почин-ћ нова еноха у живогу н1>говомг; чуимо га самогг, како се после духовнику испо.>едш и како е нредг судомг признао. „Ступ '10 самк у градг" рече „као заблу!)енг, а изишао самв изг нћга као развраћенг човекг. 1ошг самг нешто у свету имао, што ми е драгоцћно бнло и зато се гордостБ моа срамоти опирала. Када ме у градг доведоше, затворише ме са двадесетг и три роба, мсђу коима е два убице бмло а сви остали (шли су разглашени лопони и скитнпце. Ови ме изсмеиваше када сјмб Бога спомепуо, и натернвали су ме, да безсрампимг погрдама Спаситела хулимг. Ићвали су ми безстидне п1>сме одг кои самБ се а, еданг неиалалацг, гад10 и грозјо; али д1>ла коа самБ кодг нби видш, јоштг су већма стидлбивоотб мого вређала. Дана тога ше 6б1ло кадг се но би какво скаредно жипе преноведало, или какво опа-

ко злочинство ковало. Изг почетка самв ове лгоде избегавао и сакривао самв се колико ми е годг могуће 6 б 1 ло , да разговоре нвшве нечуемг; но потребовао самБ ма какво створенћ, а варварскн чувари и псето су ми мое одузели бнли. Носао намг е бно одвећг теретанг, а а самв бно болешлвивг; потребовао самБ помоћи, и башг нскрено да исповћдимг, потребовао самБ сажалеиа, но ово самв морао са посл&днимг остаткомг сав1>стн мое искупити. Тако се наипосле п на наигадгле привикнемг, и до посл1>дна трп м1>сеца учителЉ мое нревазмђемг. „Одг тада самв исто тако желкно изгледао данг. ослобођена, као годг што самв жеднјо за осветомги Сви су ме лгодп увредили, ерг сви су бнли болви а сретнш одг мене. Себе самв сматрао као мученики ириродногг права н као жертву закона. Шкрипећзубма трео самБ ланце када се годг сунце иза брега градскогг указивало; просгранБШ нзгледг е двострушИ накао свакоме робу. Када е годг ветарг слободно крозг одушке мое куле звиждао, и кадг годг се ластл на гвоздену шипку прозора мога посадила, ув1>кг ми се чннило, да ми се слободомг свошмг ру гаго, н нричинаваху ми тиме робство несносн1е. Онда самБ се зав1>рш, да ћу в^ћчито и жестоко мрзити на све шго е на човека наликг, н зав^ћтг самг поштеио испунш. „Када самБ се слободна видш, прва ми е на паметг пала моа домовина. У колико самв се ман^ћ могао ондћ чему за издржаван-ћ надати, у толико самк се више надао да ћу тамо моћи гладв освете утолити. Срце ми поче силше куцати, када самв изг далека крозг шуму 'I оронБ угледао. Али то небнаше она срдачна милина, кого самв нри момг првомг путованго осећао — усномена све бЂде, свно гонена, коа самБ некада онде иретрпш, на еданг ма 1 се изг страшногг некогг мртвила пробуди; изнова ми се све ране разкрвавише, а већг залечене поотвараше се. Садг удвостручимг кораке, ерг ме е унанредг кр^ћпило то, да ћу ненаднимг долазкомг непрЈателЂ мое поплашити, и сада самв тако исто грамзш за понижен^ћмг, као што самБ ире < дг н1>га стрепш. „Звоиа су на вечерн^ћ звонила, кадг самк на средг трга стаао. Иародг е врв1о у цркву. Одма су ме познали; али кош е годг на мене наишао, свакј& се плашлБиво укланао. Малу децу самк свагда миловао, пакг и сада ме та слабоств свлада, те пружимг грошићг некомг дечку, кои е краи мене скакутао. Онг се едио ока тренуће у мене загледи, а затимг ми се баци грошићемг у лице. Да ми е крвв еамо мало тинпа бнла, могао бн се лако сетити браде, коа ми е у граду нарастила и черте л ца страшно наружила — али зло срдце ми е и разумг окужило бнло. Сузе, какве никада Н[)ол1о ниса\и., 110 .1110 ми лице. „Ова0 дечко незиа ко самБ и одкуда идемг, ироговорииг гласио самг себи, пакг опетг б1 >жи одг мене као одг иоследнћгг живиичета. Та есамБ ли а на челу жигосанг, или можда нисамв внше иаликг на човека, зато 11110 осећамг да ни .едпога вшне лгобити немогу? Презренћ овога дћтета бмло ин е горч1е одг трогодипшћ робЈе, ерг а самв му добро учшпо, а да ме лично мрзи, то му нисамБ могао пребацити. „Посадимг се спрамг цркве на нћку грађу; што самБ управо хтео, незнамг; толико се само 1ошг