Podunavka Zemun

167

„Нехотице се дубл& у шуии изгубимг. Идући тако с4тимг се, да е убјенви! обично сатг у џепу носјо. Да 6б1 могао до границе доснћти, требало ми 6 новаца — опетг се несмедо усудити, да се повратимЂ кг м^сту, гд^ е мртвацг лежао. Садг самБ се одг ђавола и Боааегг свеприсутства плашјо. Сву см Ђ лостб свого приберемт.; одважимг се са ићлпмг пакломЂ подухватити се, и вратимЂ се натрагЂ. Чему самв се надао то и нађемЂ, и шшђ у н^коИ

зеленои кесици мало више одђ талира у новцу. Кадг самБ већЂ хт4о обое у џепЂ стрпати, наеданнутЂ се зауставимЂ и почнемЂ размишлнвати. Ше бБиа срамота, а нити стра, да ћу плнчкан ^мђ злочинство повећати — пркосЂ е мислимђ 6 бто , што самБ сатЂ бац10, а одђ новаца само половину задржао. ХтЂо самв да ме за н-ђговога лпчнога непр1ателн а ие за лопова држе. (Продужиће се.)

РДЗЛИЧНОСТИ.

говорг жисотинн. ( И зђ Халскн новина природе, по Миролгаау II.) Излишно бн пБгган4 бмло, да ли и животин^ћ говорт. имаго. Гдћ е осећан-ћ ту мора ч }'вство и веселл и бола бмти. Гдћ е радоств и болг, ту се мора и способностБ предпоставити, гакове изразити. Свако иакт. изражен1е унутрашн^ћгг станн е говорТ), све едно, имао онт. у наићшгаго или мицанго, }• обширномЂ сиислу рћчи или у гласу своп изражаи. Друго е пнтанћ , разум4ваго ли живогинћ међу собомг таи говорг. КадЂ еу чз'вствугоћсмг свету саедшгћн^ћ и дружевноств, да се велико домоводство у природи одржи, нуждно; кадт> волн и своеволвностБ ту се придода; то се оно саедшЉн^ћ дружевности само изражаемг вол!) и моћи, дакле говоромг одржати иоже, кои поедини разум-ћти мораго, да се само та дружевна свеза одржн. Безг н^ћ 6б1 и садржан^ћ самогг себе и плођен^ћ иемогућно 6б1ло . Одг туда слћдуе да ондћ, гд4 се садржан^ћ самогг себе н плођенћ у едномг и томг истомг створенго налази, као што е кодг инФЈ т зор1л, кол се на подобЈе била, или делен-ћиг плоде, никакавг говорг те нужданг, него само кодг оногг створенн гд1> противносгБ пола и рода влада. М б 1 ћемо овде само одг насћкоми и буба, у кои е мицанн говорг доста саразм^ћрно врло изображенг, пробеседи. Пчеле се служе своииа рожчићима, коима осћћаго, м1јсто говорногг органа. Ако хоће што една другои да саобшти, та се сг нвима додирну. Ако уђе каква туђа животини у НБ10ву кошницу, то вдна пчела додиран ^мг своима рожчићима то саобшти, па се за тилШ часг сва нБшва државица узбуни. Ако имг се матица одузме, или е коимг случаеиг нестане, то онда една другоЛ то саобшти, метнувши свое рожчиће унакрстг и бшћи око себе сг нБима. Свака ичела то одма разум-ћ и на то позорг даде; ерг текг што е матице нестане, то забуна велика постане, и стану изгублћну матицу тражити. Државица садг нема кралБице, па се распадне, и у правомг сиБ1слу рћчи, буна постане. Тако исто и мрави додиркиван^ћмг даго знакг и споразу»гћваго се међу собомг. НадзирателБи одржаваго сотимг редг и раздаго заповести. Ако кои мравг дође у нужду, то онг тако даде знакг, пакг одиа му други мрави пригеку у помоћћ. СлавнБИ! Франклинг имађаше лонацг са сирупомг у собИ) у к010« е мравш 6б1ло . Мрави нангоше тав лонацг, и стану ое сладити са твшг сладкииг еломг. Франклинг \ћ разтера и обћси на узицБ1 лонацг о горнго частв собе. бданг мравг заостане на лонцу, па потражи узицу, изтрчи по нбо В увБ1сг и нађе у зБ1ду свого рупу. За кратко време дође натрагг, и довсде собомг шштг подоста другјв мрав1&. ТаИ предводителБ брзо е ишао и по узишл опетг кг лоицу у коме е сирупг 6бш , сишао, а гости му тБ1мг истБтг иутемг сд^доваше.

На мравиннку стое внше стражара, кои кадг Шмг опасностБ каква грозн, зиакг даду, те радини лутке и нп брже бол^ћ у рупу увуку, а други се за бои спреме. Кадг сунце на мравишшг С1ине , то стражари даду знакг, и одма радини лутке и пи изнесу да се сунчаго. Међу амФиб1ама има доста животинн, кон имаго гласннв разговорг. М б 1 овде само о жабама да напоменемо. Текг што сунце, у тонло летно вече, на западномг краго зађе, то читава бара оживи. Жабе велике и мале приближе се краго, н подигну главе изг воде. Све ћути. А садг старБи! вешшВ жабацг, можда прадеда цћле жаб1е породице, стане крекетати, па онда све унаоколо жабе сугласе се у та& концертг. Изг тогг концерта се разпознае гласг вође, и како онг заћути, то престану и друге крекетати.

СРЕћЕ СТАНЂ. Гди е среће станг? Ил' у селу ил' у граду, Некг ми кажу кои знаду: Гди е среће станг? Кодг убоги ил' богати, Одвећг радг бБ1 бно знати: Гди е среће станг? У зеленов ели гори, 0 пастиру, проговори: Гди е среће сганг? Наћ' ћешг среће станг, Не у граду нит' у селу; При самртномг већг опелу: Наћ' ћешг среће станг. У палати срећа ше, Всћг када те землн скр1е: Наћ' ћешг среће станг. За живота е' иаћ' неможе, Но кадг пого т' с в н т Б1 и Б о ж е: Наћ' ћешг среће станг. I. Драгашевићг.

РЕЧНИКЂ ЗА ЛК)БОВНИКЕ. ОбожателБ. Несвестица обожателп обично трае дотле, докле оно лице, кое обожава, непридоб1е. Сви готово обожателБИ склонћни су идолопоклоиству, ерг не само да обожаваго богшЛ нкшве, него и саме ствари одг нбн добивене: као, прсте1гћ, косу, писмо и т. д. Атинани пали су едномг па ту мпсао, да еданг одтарг подигну, на комг ове речи да стое: