Podunavka Zemun

229

Чертице изх животипскогб царства. II. С Л 0 Н Т>.

Ко тера лисицу, изтераће често курака, веле наши ловци. Ко у источноИ Инд1и полн обилази, гди пириначт. расте, нагазиће на слона или елеФапта, а кадкадг и на више нби, кои безбрижно сочна стабла средствомт. свои лки, замашни и подугачки рила млате те голему кожнашу кесу, коши е име: желудацг, чистимт> ииринђемг озбилвно и обилвно пуне. Кадт. е гладанх, позобаће слонглако и лако до две центе пиринча, и докт. се у овоме важноме послу налази, т. е. докђ ждере, необазире се онт. ни навманЂ на лгоде, кои га гоне и по гдикое тане изг свои пушака на нћга одправе. Одскоче та танета одт. н1згове предебеле коже и онб мирно, непоколебимо стои на свомђ месту, докт. се не наруча, па онда полагано дал1> корача до оближн^ћ р1)Ке, гди ће се воде моћи напити. Слонг незна, шта е страхт. и шета се по широкоме полго као какзвђ газда, кои добру свеств имаде и потоме презире, што гадна ненавиств за нбимђ блебече. Лукавштиномг, на превари га само човекг добити може, и то зато, што слонг поштену племениту ћудБ имаде, што странсутице много не топота и самг о злу не мисли. Међу четвороножнимг животинама одликуе се слот. величиномг и т4лесномт> снагомт.; и божја мудростБ ше хтела, да то горостасно створен^ душе (истина смртне) лишено буде, и ова е садг у нЂму изображена толико, да се казати може: нема паметте четвороножне животин-ћ него шта е слонг. Стари народи, именно ПерсЈанци, Индианци, Македонци, Римлжш, служили су се слоновима и на самоме боишту, натоваривши нБима куле, у коима се десетакг и више воиника налазило, кон су са висине стреле на душмана бацали и често своимђ силнимђ нападаићмг битку решили. Слонови као да су разуиевали своВ задатакт., трчали 6 б 1 сами на ону страну, гди е душмант. гомилама на тесноме полго стано, туде 6б1 продрли и у бЂгство га одгонили. И данасЂ шштт. у Инд1и, навластито у бирманскоме царству, слоновима се служе, кои за воВскомт. разне справе и храну вуку. Иа гласу пакг есу у томе царству неки посве бели слонови, кои се о обштемт. трошку обдржаваго, и едино цара и нЂгове сроднике при авнимг свечаностима носе. Слоиг е великодушна животинл. Често бм онђ свогг чувара, кои га несмотрено вређа, еднимг рила или нгошке ударцемБ сатрти могао, али онт. то не чини, и доста му е, да се при сличнимђ приликама свогт. чувара само тихо дотакне, као да бм му хтео казати: окани ме се, видишђ да самв ачш него тбт, и да бв! те лако здробш, но нећу то да чинимг, ербо Н1е лепо, да ачш слаб1егг угн^тава. Слонг нћжно чувствуе и веранг е пр1ателБ. Пре неколико година догодило се, да е некји американацг два слона преко високогг моста на другу страну мале вдне р^ћке гонш. Прввтв слонг, пошто ногу на мостг стави, одма го повуче натрагг и нехте већг прећи. Залудг баху све претн^ћ чувара, но кадг оваи на последку гвозденимг вилама слона осетлБиво дирне,

замрмла нешто животинл, као да 6 б 1 хотела ово рећи": човече, зарг невидишг, да е мостг слабг, пропашћемо обое — и затимг послушно на мостг ступи, кое за нБимг и другш слоиг учини. Но текг шта су до полг моста дошли 6 бми , а оваи се заша, даске и балвани попусте, и слонови — падну скрозг у дубоку рЂку. ИрвмВ е здравг читавг остао, но н4говг садругг изпреб1ло е све четири ноге, почемг е на оштро камен4 пао и смртно ранћнг туде лежао. Мучш се сирома три дана и три ноћи, докг е безумну душу испустш, и за време те патн1з Н1е га другг ни за тренутакг оставш, и онда текг, кадг се е нгошенћмг увер10, да е доиста већг мртавг, одврати се одг нЂга и тужнимг гласомг опетг за своимг чуваромг дал1> пође. Н1е ли то право пр1ателБСтво, кое до смрти трааше ? Слонг има вкуса и лгоби миле прјатне гласе; кадг нћговг чуварг у Фрулу свира или у тамбуру удара, слушаће га слопг и затимг ногама доста хитро амо тамо корачати, као да 6 б 1 хтео играти. Истииа е дакле, да му гудба (музика) срце весели. Слонг е и шанацг, но паметно те. Кадг му понудишг сладке раие, счепаће Флашу помоћго рила и брзо го испити. Кадг му се затимг пара одг те ракје мозка нонешто косне, залголаће се мало и камо иаслонити, те зажмурити и шанку одспавати. Незове ли се то: паметнимг при шићу 6 б 1 ти ? Слонг е такођерг и почигателБ млади лепотица. Сећамо се, да е пре двадесетг и петг година неши слонг, кому е име 6 б 1 ло „Мисг баба, к и ове наше предћле поодш те своимг мудримг владаићмг обшту позорностБ на себе навуко. Кадг 6 б 1 истбш слонг воду чрезг нк)шке штрцао, пазш е добро, да госпое и госпоице не понрска, ио тимг више е господу и другу момчадБ пошкрошо, и то е тако хитро и вешто чинјо, да гледаоци, кои су му се смеали, на последку узмицати морадоше. Слонг е издашанг и радо поклана. ИстбШ слонг о коме мало пре речБ имадосмо, хватао бн сг риломг црвене абучице, кое му е кадкадг чуварг добацивао и ове е онда посве улгодно деци и девоИкама нудш. Млоги су се боали те нису даракг узимали, но неки су опетг смели 6 бјли и абучицу изг рила вадили, затимг бм се слонг тресао и нешто мрмлао, те крозто е благонаклонноме гледаоцу изавш, да му е мило, што му е даракг пр^имл^ћнг. Ше ли то племенита ћудг, те каква е садг разлика међу овомг и ћуди едногг маЛмуна, коИ шта ухвати више не испусти ? Слонг е оштроуманг и пуно дотселБивг. НекЈи чуварг гонаше слона, коИ му н единца синчића нос !0. Кодг потока стану, да се одморе. Чуварг скине свое дете са слонови леђа и постави га па землго, гди ово скоро заспи. Чуварг е нешто посла на страни имао и зато се уклошо. Међутимг е слонг на дете пазш. Но шта се загимг догодило? Прелетило е ато сврака и ове пусте одг себе толико кала, да детету савг образг упрланг буде, Слонг ово умотривши одма изг