Podunavka Zemun

231

дали новцм. Знамг за цело, да ше за мномг нико ишао, ебро в време бшо врло рђаво. Оћеш' бити тако добарг, господарг крчмару, да идешг са мномђ уготрз г рано на то место, ил' да ни дашг кога одт> твои млађи, н се надамт. да ћу наћи новце." Чимг е Арлото све то изговорго, ал' иростаци еданг по едапг изиђу на нол-ћ, и наИпосле неостане ни едногт. кодг ватре, одоше сви да траже новце. Арлото по волви намести се кодђ ватре, огре се и осуши, а простаци новаца не нађу, ербо Ш Арлото нје био ни изгубш.

— Народг у Атини скуписе, да истера изг землћ Аристида, бданг простакг, кор1 га ше познавао, дође самомг н1зму и заиола га, да му напише на таблици име аристидово, ербо е и онт> бно вато, да се оваИ човекг истера изђ Атине. „А какво ти е зло учинјо Аристидг, кадг си и ти за то, да се онг истера изг Атине?" запита га самг Аристидг. „Ше ми до душе ништа учинш" одговори му простакг, „ал' не могу да трппмг Што га сви лгоди зову ираведнимг човекомг." Лристидг на то ућути и напише на таблицу свое име.

— Познато е, да се у ЕнглескоЛ судје мораго кадг комг суде држати голи речи свакогг закона, нити сме ко у ЕнглеекоИ законг друкчје толковати, него како саме нћгове речи кажу. Ево едногг примера. бдногг човека туже, да држи две венчане жене; а законг каже, да мора онав тако и тако бмти каштигованг, коИ држи две жене. Онб одма дође едноме адвокату, каже му свого нужду и замоли га, да му буде у помоћи. Адвокатг е знао, какви су енглески закони, и зато рекне томе човеку: „Иди кући и узми и трећу жену." Оваи учини шта му е Адвокатг заповедш, и кадг дође у судг, стане таЛ истиП адвокатг место н-ћга овако говорити: „СлавниИ Суду! Овав е човекг туженг да држи две жене, и кадг бм то тако бмло, онда бм онг морао бити по закопу каштигованг, али ево ше истина, да онг држи две жене, него онг садг има три жене." Судјв пусте кривца, ербо законг говори само о онимг лгодима, кои држе две жене, а о ошша, кои имаго три жоне, ништа не спомин4.

— Три трговца џелебџ1е даду еднов бирташици, кодг ков су о вашару бмли у квартиру, свое новце на оставу п оду свакЈЛ своимг посломг. — Одма дође еданг натрагг, и заиште одг жене новце у име свои ортака, србо су нешто купили, па имг новци требаго. Чимг е добш одг жене новце, одма побегне и никадг се ше више о н1шу ни чуло. Она двоица подигну на жену процесг, и заишту иовце, ербо е само едномг дала новце, а казато ти е, да мораго бити сва троица, кадг усг.еду новце да нзваде. Жена буде осуђена, да имг сву штету накнади. Адвокатг НаИ, коП е башг тада извшао изг школе и почео радити, каже тоВ жени, да апелира, и узме таЛ процесг самг да ради. У суду стане овако говорити : „Ова е жена добила одг сва три трговца новце на осгаву, и као што сами тучЈителви кажу, она донде нЈе смела издати новце, докг се сва троица не састану, и не дођу ио новце. Новци су јоштг у рукама ове жене, и она ће Ш одма издати, чимг сва троицадођу по новце. а И тако жена та ослободи се одг плаћаин.

У Лондону могао е свак10 25. Марта 1810-не године читати по свимг ћошковима сг велпкимг словима ваштамиане ове речи : „Одг данасг осамв лана видиће се у ШмитФилду една велика, нечувена и никадг невиђена игра, и на то се нознава

свакШ ко оће да дође." У таН данг скупи се на то место силанг светг, да види, какво ће чудо ту да буде. Светина е цео данг стаала и до самогг мрака ше се башћ ништа ту догодило. На едаредг се предг саму ноћв просу гласг крозг цео народг: „Данасг е првнВ Априлг, цео е Лондонг данасг преваренг.

— Северна е Америка землаКанаанг заоне лгоде, коК слободу траже, али жалостна е та слобода ипакг, почемг у гожнимг странама млого хвалћне Америке шштг гадно робство влада и лгоди одг сваке бое (црни, црноманнсти, бакарни, жућкасти, речго сви, кои као робови онамо доспеше н у робству децу, такођерг робове, изродише) као марва на пазарг се тераго. Цена е овимг робовима у наиновје време нко поскочила, именито снажанг здравг човекг до хилпду и петг стотина талира, а здрава нка жена две до три стотине манћ него човекг и кошта. Да ме грехг при толокоИ жалости шштг оштроумкати, то бм се могло казати, да за човека нема земалБска раа до Америке, ербо е тамо човеч1е месо у цени, кон сиромаке ваби, да — у робове иду. Оставимо садг Американцима ивиову славу, нвиову слободу, коа робство заштитава, и рецимо : хвала Богу, што нисмо у Америки. —

— У некоме окружпо нрегледао е Началиикг ново сазидану тавиицу и рекне иандуру, ков га е пратш: шта велишг М1ате, ово ти е здаше лепо, каква у насг шштг ше бшо. А тко ће у нћму пребивати? запита МЈнтг свога господина. Бекр1е, ниткови, невалалци и овима подобни лгоди, кои сгреше противг закона. — Штета, прим^ти на то М1нтг, штета велика, господине, да се такови лгоди амо баце, здаше збила е лепо и зато би у реду бБ1ло, да болви лгоди и барг поштена господа, као шта сте Вш, у н4му седе. —

— Два су сеТурчина посвадили те потукли, па оду затимг до кад:е, да се еданг на другога потуже. Слушао ш е кадја доста дуго, и кадг му се то већг досадило бшо, рекне имг: аЛдете сада па се туците на ново, те што тко добје, пека му буде, ерБ бишк видимг, да сте обовца желни батина'. —

— 'Гурчинг нешИуЈје у лекарницуизаиште одглекара мелема, коИ крве грек, ербо самв ти, говораше онг, назебо, те плацммг се грознице. Лекарг знагоћи изг дугогг искуства, камо Турчинг сг овимг речима нишани, изнесе предг 1гћга чутуру вина, кого озеб.ши болникг брзо изиразини. Кадг 6 б 1 већг лекару плат10 био, рекне му при одлазку Турчинг: п ти одг назеба често болуемг, те заго ћу ти, прјнтелго иоВ, одг сада сваша данг но три пута долазити, да ме лечишг. Имашг лека валнна, каква ни у самоме Стамболу небБ! добЈо, ма башг и отишао у царску лекарницу. —

— Турчинг потужи се Хоџи, да гађаво напастуе. И мегш неда мира, рекао бм му на то хоџа. Па шта ћемо садг чинити? запита дал-ћ Турчинг. Шга? одговори хоџа, валн намг трпити и чутати, докг болћ небуде, ербо одг какое света, бшо е и остаће тако: свои свога мучи. —

— Баба една буде при суду пигана, да каже, колико ши година имаде. Веома учтиво одговори она на то судцу: ахг, господине, маните се тогг разговора, не питамг ии н васг за ваше године. —