Podunavka Zemun

24

НОДУНАККА.

Госпо.шну Ф. у Т —. ВашемЂ пмтанго: „Могу ли се добити у наст. кнБИге, сг насловоиг: „„Пов-ћстк о II. Вселенскомг Собору"". иисмо се могли доста начудити. Да ли е томђ пнтанга повода дало мн г ћше, да ће можда речено дело 6 б 1 ТИ забранћно, или можда другШ какавг на нашу штету смерагоћ1В гласт. — незнамо. Ако е прво, онда васЂ можело уверити, да се исто дело неможе забранити, едно, што му као чистои повестници мораш бнти врата широмЂ отворена, а друго, што правом!. благочестш нинаиман-бгт. камена претикашн у себи нема. Да се богословска дела могу у Рус^и иечатати, кол бн право бдагочеспе ослаблавала и подкопавала — то е а1 )биг <1иш. По овоме анатема на ово дело ше никако могућа. НаНпосле препоручуе га, по нашемк ми-ћншЈ, и чистни, углађенкш слогђ, кои е у нов 1 И мђ списашнма нашимЂ прилично редакг. Можете дакле овн кш>ига добити толико, колико годђ узхтете, као што су и други врстни србски читателки у прошлимђ седмицама сђ великимЂ числомђ овн кнкига намирени.

Господину Р. — у Т —. Вашу желго нисмо могли, и нећемо моћи изпунити. Чудно е, захтевати одђ насЂ, да туђа обстоателства и положенн изпнгуемо и вама саобштавамо. Шта се насЂ тичу дугови други' лгодш, кадЂ намЂ наше бриге и вереме доволвно посла да»? — V осталомЂ можете у будуће уверени бнти, даће Подунавка желви и очекиванга наши' врлн читатела одговарати, ако у нбиовимђ прсима иоле тинало буде чувство поштена човека и лгобовв за напред-

1*о|1 ес и © н д ев« ии,1 и. комђ своимђ и свога рода. Рука руку м)е, а образЂ обадвје, вели наша пословица. И сђ малимЂ се може много учииити, кадЂ се оће. Господину 'Г — у Б —. На ваше пнтан^ћ: „да ли ће местнни паробродЂ између Земуна и Београда опетЂ дружству припасти" неможемо ништа известно одговорити, почемЂ никаква званична наредба о томе ше позната. Тако исто неможемо васЂ известити , оће ли ла})е за превожсн-ћ путника одре!)ене, подђ БеоградЂ одсадЂ стаати; но толико вамЂ за садЂ можемо лвити, да се о томе ради, као што насЂ поуздана лица увераваго, да се у Шабцу и Смедереву оснуго Агенцје за разашилнн^ћ робе.

Господину Ц. — у 3 —. НашегЂ листа ше задатакЂ, одговарати на она пнтана, коа се тичу политике, дружственогЂ живота и цркве .Решаван!) оваквн предмета изискуе и већегЂ листа и други' обстонтелства. 'Гесни предели , у коима се наши листови движу, недопуштаго подужеи. и свестраногЂ разправ.мнд, а сђ друге опетЂ стране пригеснгое Ји разнообразје, у комђ паши читателки траже задоволкити свое многвструке жел^ћ. Нама се чини, да е тежко гдегодЂ шштђ наћи овако измешанн и овако различногЂ вкуса читателн, као што су наши. Што еданЂ у звезде куе, то другШ ни читана свогђ неудостонва; где едномЂ разн!>жено чувство сузе на очи натеруе, ту другШ као сђ неке висине слабостк и будалаштину изсмеава; еданЂ тражи у листу раане за разумЂ, а другш забаве и безпослице; сдномђ е мила озбилкностБ, а другоме шала и лакрд1л. Ре-

дакЂ е таН, кои ће листђ смаграти као обшту трапезу за многе поставлћиу, на коти може н другји тражити себи поволбио ело. Сваши готово нзшђ читателБ тражи у листу раане само за себе, и ако такве у свакомђ числу нена^е, онда му така†листђ већЂ н1е по ћуди. — По овоме одђ нашегг листа захтевати , да свестрано на ползу народа д-ћиствуе, значило бн, захтевати немогућности. Ако се свакш у свомђ кругу сходно свомђ положешо и своимђ околностима движе, онда е учишо све, што се одђ н^ћга очекивати може. Ко више захтева, таК греши иротиву закона природе. — Ако већина наши' читателл узжелц читати простраше и сђ разлишллн1 >мђ написане саставе о училиштама нашимЂ, о нашои цркви, о нашемЂ положенго, о нашимЂ недостатциаа и о задатку нашемЂ у овомг напредугоћемЂ времену, као и о резултатима политике — мм ћемо имђ ту желго особитимЂ першдичнимЂ делоаЂ. као додаткомЂ кђ нашон Подунавки, изпунити , и последнБш нашЂ новацЂ на то жертвовати, сматраћи у обштемЂ благу и наше благо ; засадЂ накЂ морамо такве предмете сматрати као рја ЈезМепа.

Господину Л — у Н —■. Осма частБ „Гласника" изишла е 10 штђ зимусЂ изђ кнБигопечатн!;. и моћи ће се, као што се, надамо, скоримг врешеномЂ и у насЂ добити, почемЂ 10И цензура никакве препоне на путЂ неставлл. О вомђ приликомЂ ненропуштамо у последн -ћмЂ нашемЂ писму изавл^ну молбу повторити, да намЂ што скорје непремено или новце за Гласнике нош.гћте , или ексемпларе вратите.

Опомин1>мо, да имаде и Фалични сокова;

Зато умолнвамо евакогт,, да мотри на опис/б Флашица.

СТЕ^РИСК1И бИЛВНУИ С0К1 ЗА ОНЕ КОИ ПАТЕ ОДЂ ПРСПО. Оваи се сокђ досада по увераванго наигласовитш лћкара у Бечу и Градцу за чудо добарЂ показао, а ииено проти†кашли, грнне. В1нпнце, шронуклогт глага, цратобол'ћ еј грЈ» добол'1;. Многи, кои су узели таи сокђ , доказуго, да немогу бмти безЂ н1 >га и да само н^ћму имаго благодарити, што имђ е олакшанп бола и што могу мирно спавати; збогЂ благотворногЂ дћиства оваи се сокђ наибо .тћ препоручуе како малои деци, тако и наИстарЈимгЈлицама; вкусЂ му е врло прЈатанЂ. Стакленцета су стеВрискогЂ 6 илбногђ сока бела, горе дугуласта и са калаинимЂ капцима, на коима као и на стакленцету пише: „Апатека кодђ елена у Градцу" и „1 Р А", добро су затворена, и на нБима су надписи заедно са подписомђ онога кои производи таи сокђ. Ц-ћна е едногЂ стакленнета 50 кр. ср.; кан-ћ одђ два стаменцета немогу се слати. Што се завш и пошлго два или четирЂ стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. Таи сокђ производи I. Пурглаитнерг, апатекарЂ кодђ „елена" у Градцу, а добити се може у Земуну у апатеки кодб „златногЂ орла" Карла Трешчика. ј Ј2)

Иечата, издае и одговара ккћигопечатна I. К. Сонрона у Земуну.