Podunavka Zemun

—^§1 У Земуну 12. Инуара. — Ш51В.

11одунавка излази сваке СуЛоте у вече, и кошта за делу 9 годину 5 фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. безг поштарине сг поштариномђ 1 ф . више.

Предброити се иоже кодт, сваке д. к. поште. Изђ внутрености Србие нека изволе у плаћенимђ плсмама сЂ новцима на кнвижару Госп. Б. Валожића обратити де.

Ноћв се дивна блиста, М-ћсецТ) С1н красно, А свћтила триста Ките небо иено. По небесномг дворз г Кано бисерг, злато, У пламеномг мору Звћзда трепти нто. Ту, милине свете, Гд^ћ се в-ћчно баве, Творцу в+>нацг илете Кћп небесне славе! Шири крила саина Уздужг и попреко, У мћста безкрапна Далеко, далеко. Лети, Јшла, лети По безкрапномг илавну. Л('то>П) да нрелеги Сву пучину равну. И кршца лака Докг пружи и склопи, У иплјонг зрака Нрелива с' и топи! Часг се тихо с.чи И све л1зпша бива,

А часг се притаи Ко да санакг снива. Часг иадг моремг стане И лице огледа, А часг огн^ћмг плане И сгледат' се неда. Часг крозг гору сЈИне Поносна и красна. Часг се хитро вјине У небеса асна. И рек'о бвт оде, Оде у висг горе, Гдћ анђели ходе У боние дворе! На тананн крилм Игра, игра, нгра, Кано зеФирг милни Кадг се ег листкомг сигра. Виле см^рно езде На сусрегг ЈоИ хите, Да н>и бнсерг— зн-ћзде По н-ћдрила ките. Цв-ћће миромг мири Са ливаде шарне, Вћтрићг тихо пири Изг горице чарне.

СлавуИ усну м1о Шапуће и збори, А поточићг тјо Жубори, жубори! У надземномг слга Св-ћтла кола плове - Небеенолг е рак> Гласг анђела зове. 0, нехити, мила, Стани, незаходи! На бисерна крила Сна ми неодводи. Савг одг жел^ћ гинемг У срдашцу моме, Тихо да починемг На н-ћдарцу твоме. Да с' насладимг санка На твомг дичномг крилу, До б-ћла осванка Грлећи те иилу! А кадг зора блага Ступи руиномг ногомг : Онда, с' Богомг, драга, С Богомг! с' Богомг! с' Богомг ! I. И.

Тетица Рузмарннокнћка (ПродЈжен^.) К а п н 4, Кадг су сутра данг у Нидерфарену радости и жалости проспаване, примети тетка, да бм велика дружтва требало проклинати , ерг е редко она у комг била, а да ши се у нћму што неповолкно н!в догодило. Сосана пакг нје ни наичанћ одрицала, да е она до неба задоволкна бмла и да бм желила свакш данг у сватове ићи. Оосле неколико недела у НидерФарену се заборави на свадбу; само е Сосана.и на шш и у сну о нбои саннда Бмла е весела као н од-

пре, али текг некако одг оно доба, одкако е на свадби бша, падала е взненада у ти а бунована узг своИ редг, потомг бм пустпла плетиво да 100 падне изг руку на крило, и мислила е — ко бм знао на шго ? Тетица Рузмариновићка имала е оштро око; потаино замишлавнн4 н - 1ше сестричине бнло ш0 е непознато. Као сумншоћи нешто, баци она око на нго текг одг некогг дан«; затимг наведе разговорг о овомг о ономг младомг господину изг ВаиблингеНа, о овомг о онОмг играчу; С6сана јои е одговарада, ни нанман-ћ непроменгогоћи се. Тетица, дозна паиноеде, да су се Соеани сви цграЈји еднако .допалд,, али ни еданг одг и&и башг особато. Тшмг 0 тетица била

Г 4!

већг задоволкна, ерг е знала, да се Сосана неуме претварати. Алн после неколико месецш поче Сосана нешто оболешћавати ; напале еу е неке муке и зубобола, и кукавно дете до илача е иевесело и снуждено бмло, а овамо ше знало за што. Тетпца Рузмариновићка гледала е, да свое лгобимче разоноди са различнимг шалвивпмг разговорима , па у томе е, дабогме, долазила г;окадкаг у р.тговору и о Сосаниномг етанго кндг се уда, чинило се да масли о томе и.иаго нешто оеобито весело за младо девовче. Сосаиа е радо и побожно слушала, кадг е тетица Рузмариновићка са млогимг речима 'вадила и узносила раЦ супружескогг жпвота. Наи-