Podunavka Zemun
220
прнродпмлт. смновимп нужднп су снио НБ10ВП прсти, да ело изт> чинје вадо м до устЈго донссе. За пићс рогони бмлп су свп до вршне ннпун+>нп и до дна изпрпзн&ни; празне рогове деца су опетг прн.тћжно пуннла. Смдт> се ризгоиорг о разлпчнимт. предметниа покеде, забавлшгћ бмло е снажнје што е нко пиће вессло разположенје духа частећи се више узвишавало. Поглавица зовне девоике, ное су у цитру зналс уднраги. Она се састоала изг корничпне лгоске, преко кое одђ овчјм црева изплетеке жнце затегнуте билу. бданг кошчанаи прутићг служјо е кв го.ме, да у натегнутииг жицама сакривепии звукг изгони. Садг се заори народна песма изг гро.мшГ грла гонака, а у шумн бмо е одзивг: У планини боЈЈна труба труби, Са висина густа магла руди; Ванп> Итехв, силант> гонакг, кличе: „Коп.г]; и шачт> паши, иид' ратниче! Силнога ншм вранца седлаи ! На гонаку Внигђ Итећу с.гћдуи!! Колиба се брои иа стћнп сее, А на брегу слобода намЂ вее, ВангЂ ИтехЂ, храбрмн гонакЂ храни. Сђ 1> огомђ красна кућо ми остани! Л иолазимЂ на ратЂ на боиште, То одђ мене УангЂ ИтеехЂ иште. НекЂ се душманЂ к 'о класЂ густнв носи, Конлт. н мачЂ иашЂ нека га коси! ВангЂ ИтеехЂ иа бои иасЂ садЂ води, Душманина мачемЂ сеци, боди! Сплнии кош>ицЂ подђ мномђ вришти гласно, Н ћу певат' ВангЂ Игех-у асно." Почсмђ су последнћи звуци песме у шуми одекнули поол '|јд <)вала е кратка тпшина. Рогови буду наново вапунћни и са зачинћнимЂ шербетомђ сува грла поквасе се. ЗатимЂ започне се веселии разговорЂ изнова, хвалили су ионошлбиво собствену храброств, као пасл -ћдствену частв свои отчева, јоштђ никада родЂ МЈаотса нје био на дуже време Хииезима платежанг; подсмевателно разговорили се о перчинастимЂ, црно -коснимЂ синовима Хана, о нктвои несиособностп, што се III шкама сђ фитнлбомђ служе , о ш.јовоп страшлвивости, што само издалека на непрЈателн нападаго. Алм што се богат1е потоци пснушећегг се шербета изђ крчага у рогове ливау и што су чешће изђ овм жедни ратници сркали, тимђ тепавји постаде имовђ езмкг, тпмг тежа глава. На скоро затнмг постре се еданг за другимЂ поредЂ остатка свогђ пирногЂ меса, да спава, поглавирЂ оде у колебу, и 1оштг ије сунце зашло, кздђ ал' сва се хука утиша, само 10штђ жене по нвјовомђ обичаго при остатку свои' мужева по волби се сладише. Варош1> ГОнанФу лежи у далеко пруженоп равници, кого опетЂ канали просецаго. Свуда између брпжлвнво обд-ћланм нвиоа и трудолгобпво негованм дрва подижу се куће маиви села, кон окружио ове вароши принадлеже. Свако село има своП храмЂ, кои ликова Буде украшаваго; предЂ
олтаромЂ просптелћм клечу на колена, и да бм наклоностБ идола получили, пале кочаде шареногђ напнра. Снештеници радостно скуплшо нмша ирипадагоћу милостинго. Каиалима плове натоварене тако зване џунке непрестано тамо и овамо и посредствуго саобраштам између главне вароши провпише п окололежећи села. Лаке барке, само еднимЂ човскомђ управлнне, носе се полагано надЂ бнстрпмЂ валовима. На кршо ове стои дугоиогјп високђ су†КоморннЂ (птипа пливачица), кои на ммгђ управнтела барке у воду се гнгора. са особитомЂ удицомЂ поредЂ плнвагоћу рпбу заквачи п на патосЂ барке баца. На обали, гди џунка сгае, коа е мало ире варопњ оставила, чекаго амали, кои помажу да се ова разтовари. Нмова дрвена корита, папун-ћна ђубретомЂ, кое џунка изђ вароши доноси, вуку на близу лежеће нвиве и изтресаго. Кадшто види се, да по нека џунка, са многимђ ветрилама снабдћвена, као ветарЂ крозЂ врвепн другн' летп, то е царска путничка лађа, кои данакЂ изђ провишџе у Ингчекчннгђ носи, да бм се одавде всликимђ царскимЂ каналомЂ у Искингђ оправјо. На нвивама влада и ради бсзбропна множина прн.тћжнм зем.гћдћлаца, овде мотикомђ землго преврћс, оиде друГ1м усћвЂ сее пли суву землго студеномЂ водомђ залива. КудЂ годђ човеч1е око ногледи, свудЂ ће вндитђ дћлателноств, ннгдн ленво спаваггћ. Тако е то уобнчаено кодђ зем.тћдћлства, да ннко одђ ш>п', изузимагоћи нужду болести, нједанг часг данасЂ пренебрегнути несме. У стражш,оп части равнпце нодижу се виеоки брегови; то су провалје у коима страшнмм народЂ ДИаотса обитава, и нзђ кои кадшто изненада излазе, да оближнн села плнчкаго. У варошн самои, на едномЂ приличномЂ брежул!,ку, поднже се местозаступннкова кула, сђ кое се цела пространа равница прегледатц може. ВећЂ е бмло сунце иза вр 'ова планински замшло; ови су се сшли у вечсрш.ом снппостм, као да су иа се ватрене круне носилп. На паромЂ пзпун-ћно небо мало по мало ваташе се ноћв. Прн.тћжни зем.гћд-ћлцп враћали с.у се кући, п н1б дуго траало по.ш су бмла празна, шумЂ по каналима престао е, лађе су на зубацастнмЂ ленгерима почивале; лађари су се предали покого, да бм са зоромЂ, подкреп.тћпм, пловидбу предузелн; едномЂ речи свј'дђ владала мртва тишина. То е било време, кадЂ е ВангЂ Итехг си свонмђ Коннницима изђ планине на равницу изишао. Ован парЂ н!е се онђ за плачку села спремао, сама варошв бмла е цЂлв нЂговогб пхагш. Али знао е онђ , да е тако лако задобити неможе; изненада да е нападне, шв бмла нћгова нам^ћра, у чустптомђ бого, човекЂ проти†човека хтео го е завладати. Заго морао е грађаннма о свомђ приближаванн) нвитп, да бм се оне н татарске посаде на обрану спремити могле. Тога ради заповедш е', да се у окололежећнмг селима храмови позапалгого и забрагпо е свима плпчкати грађане. Наскоро затнмЂ букнуше на све страие пламени знаци и бацнше своп свнр^пмп погледг преко равнице. ВетарЂ умножеиЂ,
пожаролг, дуваше иа површини, искрс се разсипау, ноћв бмлше као даиг. Чуварн варошки' капја прпм-ћгнли су наПпре и наГшре у воздуху беснеће пламене. На ма загрме гонге, и цела варошв устане. „То су М1аотси." 'Гако се гласало одг уста до уста „Тежко нама, оин иду да варош& п.тпчкаго." Гарнизонг татарскШ и 10.000 лгод1м скочнше на оруж-ћ. Заповедгшкг, еданг дрзкш, одважанЂ човекЂ, заповеди капјго затворити, подели свое солдате по бедему и тако чеканш нападам. МеђутимЂ бесн10 е вегарЂ непрестано, онђ нјаше вр'ове дрва н разгураше иожарЂ храмова. Овде онде пламенЂ, кон е светинго униппто, доватјо е и само село. Праскагоћн летш жарЂ одђ куће до куће, лелекагоћи нагрнули су обитателби, лгодн, жене и деца и бегали до предЂ градски' зидина. Бмла е ужасна ноћв. Копиге когш кое с}' дрзкји Мјаотси ашилн, упропастнлн су са†усе†, дивли ратна вика планинскн' обнтателн нзпугшваше воздухЂ. БуронЂ овомђ упрепашћени, пробуде се лађари у своимђ џункама смотре заруменивше се небо, а жалостно аукан-ћ селнна допре до нбшви уш1го. Ленгери се на ма нзваде и лађе се кренј\ Ббно е притиса и гурана у каналима тако, да су гд^ћкое џунке и пропале. КадЂ е свануло, кадЂ е «'унце својомђ светлости варошБ п окололежећо! пред -ћлЂ обасуло густБи"! димђ до неба се ноднго, равница давала е видђ опустошена. У с.чиности готренћгБ сунца блистало се оруж'ћ Мјаотса, кон, у мале гомиле поделћни, па нвпвама стону. ПредЂ ншма на свомђ убоином -б вранцу скакао е ЗангЂ ИтехЂ. НредЂ свакомЂ се гомиломђ задржаваше, и свого заповестЂ издаваше. ЗатнмЂ заповеди, да конаиици одшпе, како бм конб и човекЂ после дугогђ ода оданути могли. Чнмђ су то нзђ варошн прнм-ћтили , заповедгшкЂ свое трупе са зпдина повуче и дозволи нмђ , да се одмараго. Ше 6 бш изгледЂ да ће на непрштела горпшпти, почемЂ се гомпле наскоро посаде, да се доручкомЂ подкреие. ДанЂ прође, н никакво се нападанЂ несвршн. Татари клонили су духомЂ. ЗаповедникЂ посав-ћтовао са Офпцирп .ча , и одважн се ноћу за неко време са трупама варошБ оставити, да ову у бо .тћмЂ поредку, а трупе, да сђ леђа непрЈнтела нападну, постави, и онда с .тћдугоћегЂ даиа нападенге да чека. КадЂ се е с.мркло, планЂ е извршенЂ бмо. ћутагоћи марширали су Татари изђ вароши напол-ћ. Коншшцн држали су крила а пешаци среддину. У случаго регерирана надали се, да ће имђ сама варошв дати обрану. Зоогђ планова нћгови непрјатела ВангЂ ше се скорбјо , онђ е презирао да дозна; прси у прси као запста пушка, тако су бмли навикнути онђ и н 'ћгови. КадЂ му е готренн светлоств убоине редове татарске показала, ше бмо ни ннпман4 упрепашћеиЂ, него 10 штђ весео, што е садг прилику улуч!о, да храброств свого и ггћгови у отворевомЂ бого покажу. Одма уреди свое кондничество. бдну частк остав1о е као резерву
1