Pogled na međunarodno privatno pravo

16 ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

њолци и Руси, сваки ће од вас овде живети према свом личном закону, тако, да ће за његаво стање, његова Фамилијарна права, његово наследство важити његов народни закон.» То је прави либерализам, јер то је поштовање онога што је највећма у самом човеку, његова персоналност. Рећи ће се да начело народности овековечава разноликост права. у место да га сведе на јединство. Ваља се разумети. Талијанска школа није школа народне себичности, њене тежње обухватају целокупно човечанство; но она такође, води рачуна о начелу разноликости, индивидуалности, које је уписано у сваком створу. Није идеал да сви народи имају исти законик: ово апсолутно јединство било би лажни пдеал. Право јединство је да се поштују народне разноликости, но да се утврде правила призната од свију народа за расправу сукоба, који се из појединих законодавстава појављују.

Савињи као да друкче схвата јединство. Он одбацује начело народности, јер како је предмет међународног приватног права уређење међународних односа, оно по нужности тежи да постане човечанско право.) Прибележимо да је ово нова несагласност у мишљењу, па и она није једина. Начело народности има још другу једну улогу у расправама о сукобу закона. Доктрина

(у) Навешћу доказе даље у историји међународног приватног права.

(2) Заушпу, Зузкет фез гозпивесћеп Бесћез, св. УЛ, предговор. стр. 6.