Pogled na međunarodno privatno pravo

64 РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

очима било неко мрско право, које је ваљало ограничити ; логично они су требали желети да постоји само једно право, право Рима. Римско је право постојало упоредо са статусима каоопште право, и следствено, као правило према изузећу. Два противна елемента јединство и разноликост, налазише се један поред другог; тешко је било помирити их. То беше у суштини противност персоналности и реалности. Не види се да су глосатори увиђали ову борбу. Она се појавила, у почетку модерне ере и траје до наших дана.

21. Француска је била подељена на области писаног права и области обичајног права, и у областима обичајног права владала је безгранична разноликост. Када су разне провинције, некада независне, организовале једну једину краљевину, сукоби су се морали сваки дан јављати, с једне стране између римеких закона и обичаја. а с друге стране између разних обичаја, који су били у свему разнолики. Потребно је било ма какво начело да се реши овај сукоб. Феодално начело било је начело реалности. Те је било опште правило у !6-ом веку.

Но опет за то, супротно начело персоналности које су најпре глосатори напред изнели, било се учврстило. Феодална реалност водила је апсурдним посљедицама. Велика је разноликост владала у обичајима о стању и способности лица: у једном обичају пунољетство је долазило са осамнаестом годином а по другом са двадесет