Pogled na međunarodno privatno pravo

РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 69

вели се више, као што се то чинило под Феодалном владавином да су закони апсолутно стварни, И саме реалисте признају, да је стање лица, недељиво, и да човек не би могао бити на једном месту неспособан, а на другом способан. То значи признати да за стање важи закон који је обвезан за лице; све једно је што се тиче нашег спора да ли је то народни закон, или закон домицила. Значи ли то да закон има обавезну силу изван земљишта на које се простире законодавна власт Не, веле реалисте, закон је ограничен на земљиште, он је територијалан, стваран али страни народи пристају да воде рачуна о личном закону, који регулише стање и способност. За што они на то пристају: Да ли што морају: Не, јер сувереност повлачи најапсолутнију независност, пи суверени, народи не би морали признавати ма какву силу страним законима; а, што они опет то чине, то је из учтивости и са, гледишта пристојности. А шта је ова учтивост! У суштини то је интерес. Реалисте то признају: сваки је народ заинтересован да његови закони важе за лица, која њему припадају, и онда када би ова становала у иностранству, бар кад се тиче стања, и способности ових лица. Пошто сви имају исти интерес, природно је да се они споразуму. Али како се овај споравум оснива само на интересу, то он увек и зависи од њега. Сваки народ ваља да види има ли рачуна да призна, стране законе; чим налази да је то против ње-