Pogled na međunarodno privatno pravo

РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 715

независност не значи то да је сувереност стварна или територијална у том смислу, да свака држава сачињава једно тело за себе, затворено у границама свога земљишта, не признајући никакву персоналност странцу и одузимајући сваки уплив страном закону. Тако схваћено начело народности дошло би до тога да би од сваке државе направило Кину, и порушило би идеју човечанства. Што је Бог дао разним деловима људског рода, разне погледе пи разлу мисију, то не смета јединству па ни заједничкој цељи којој теже и иду чланови човечанства; и ако је цељ једина, народи образују једну целину, и ваља да су организовани тако, да заједнички раде на заједничкој цељи. А да људи. ма коме народу они припадали, могу испунити своју мисију, они ваља да уживају. извесне особине, које се зову приватна права; ова су права у суштини иста, но опет се мењају према народностима. Сваки човек дакле има једно национално има лично право које са рођењем добија, које се налази у самом њему, и које за то мора важити за њега у свим његовим односима приватног живота. Ако су народности од Бога, народње право има исти извор; сваки народ има право да му други народи поштују независност, и сваки човек има такође право да му се свуда признаје личност и лично право његово.

Таква је основа личних закона. За што постоје закони, које смо назвали стварни! Како су народи од Бога њихово је право као п дужност,