Pogled u život

104 | ПОГЛЕД У ЖИВОТ

нима. И рад наше јетре, и рад разних жлезда утанчано се подешавају према потребама целине организма. То је једна од одлика механизма живота, да не ради равномерно као навијен часовник, већ у сваком тренутку мења у разним деловима својим ритам свога рада. Једино на тај начин разни органи могу испуњавати своју улогу. Једна жлезда која би равномерно увек истим током излучивала свој хормон у крвоток, као што песак цури у пешчаноме сату, не би могла вршити своју улогу, која се управо У томе састоји да подешава, регулише своје лучење У складу са целокупним радом организма у којем узима удела. И цео се механизам живота састоји у непрекидном подешавању разних органских функ= ција једних према другима, према потребама целине и одржавања њене равнотеже.

Срце је у вези са средишњим живчаним системом, двојаким живцима: једни коче, успоравају његов рад, други га потстичу, убрзавају. Срце је непрекидно под утицајем та два живца који вуку сваки на своју страну као кочница и бич, и превлађују један над другим према приликама. Иначе срце носи у себи самоме механизам свога рада. Срце извађено из тела животиње, може дуже времена да ради. Према томе, они живци које срце прима не покрећу га, већ само управљају његовим радом. Преко њих је срце у вези са средишњим живчаним системом па и са мозгом. И тако долазимо сада на то да кажемо коју реч и о срцу песника.

Ниједан орган нема приступа у поезију као срце. Њиме мајка тепа детету. У њега смештамо своја осећања и душевни живот, Замишљамо чак да човек може бити без њега. Од вајкада и у свих народа срце је имало то место у људској осетљивости. Откуд таква повластица органу који је за физиолога једна пумпа7