Pogled u život

ПОРЕКЛО ГРАДИВА ЖИВИХ БИЋА |

нитрата. Али оно што више биљке не могу, могуће је неким простим сићушним организмима, микробима. Међу њима има таквих који хватају ваздушни азот и спајају га у своме телу са другим елементима, и на тај начин изграђују сложену органску материју беланчевине. Међу те бактерије спадају и оне које живе на корењу неких биљака, поглавито лептирастих биљака, легуминоза, у виду ситних квржица. Те бактерије живе паразитски на корену зелене биљке, одузимају јој храну, и спајањем ове са ваздушним азотом граде беланчевине свога тела и тако се размножавају. На тај начин ваздушни азот улази у састав органске материје и тиме се тле обогаћује азотом. Те бактерије које везују азот очекује иста судба као сва жива бића: умиру кад им за то дође време, распадају се као сви лешеви, и на концу онај азот беланчевина њихова тела нађе се једног дана у земљи као минерална материја, као соли азотне киселине, нитрата. Ове соли, пак, одлична су азотна храна за зелену биљку, која је упија својим кореном. И тако је зелена биљка преко паразитскога микроба дошла до азотне хране чији је азот црпен из ваздуха, што она није у стању да учини. И на други начин још може се атмосферски азот претворити у нитрате и тиме бити извор азотне хране за биљни свет. То се дешава када се у атмосфери при непогодама, олујама, врше електрична испражњавања. Тада се атмосферски азот спаја са кисеоником, гради азотну киселину, а ову киша раствара и доноси земљи,

Лешеви животиња и биљака распадају се, труле у ваздуху, у земљи и у води. То труљење дело је многобројних микроорганизама који из распадања органске материје извлаче градиво и енергију, онако као што ми то извлачимо из наше хране. На тај начин азот који је био у склопу органске материје,