Pogled u život

МТ. ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЖИВОГА БИЋА И ЊЕГОВЕ СРЕДИНЕ

Живо биће, видесмо, прима из своје средине храну, то јест материју, и с њом енергију. У исти мах живо биће одаје својој средини и материју и енергију. На тај начин оно је у обостраним разменама са средином у којој живи. Прекинути те односе значи прекинути и сам живот. У томе смислу живо биће се не може оделити од своје средине са којом и чини једну целину. Ако се пође даље у томе умовању може се рећи да живот није усретсређен у живоме бићу, већ да излази из његовог оквира и простире се на спољашњу средину.

Живот је, рекосмо, непрекидна веза и размена са спољашњим светом. Пошто се те размене врше у . оба правца, значи да живим бићем стално протиче једна струја материје и енергије. А то значи да се у крилу живога бића стално нешто збива. Живот је једно непрекидно збивање, без одмора. Живо биће се стално мења током свог живота. Ни два узастопна тренутка нисмо истоветни са самим собом, Смрт је мировање... под условом да се у мртвоме телу не зачне нови живот. Једино се смрћу може задржати непрекидна метаморфоза живога бића. Она египатска принцеза сачувана балсамовањем задржала је после више од три хиљаде година врану косу и здраве зубе. Многи векови смрти нису учинили оно што би неминовно учинило неколико деценија живота.

У живоме организму стално се нешто збива и комеша. Стално се нешто гради и разграђује. Живот

Тј - ЋЕ