Pogled u život

Х. УНУТРАШЊЕ ВЕЗЕ

Живо биће је једна целина у погледу свога функционисања. Хоћемо тиме да кажемо да су разни његови делови међусобно повезани и да, такорећи, једни воде рачуна о другима. То се може лако опазити. Например, јасно је да у току нашег растења, када се одржава складан однос између разних делова нашега тела, мора постојати нека веза између делова који се развијају у одређеним размерама. У физиологији левица мора знати шта ради десница, да би остале сличне једна другој. Срце мора знати шта раде мишићи: потрчите мало, то јест извршите мало тежи мишићни рад, и одмах срце брже куца, дисање постаје убрзано и дубље. Значи да постоји нека веза између мишића наших ногу и нашег срца и плућа, када рад једних утиче на рад других. Таква функциона веза мора постојати, јер променљива активност једног органа изазива промене његових потреба, које други органи морају задовољити. Те међусобне везе врше се путем крви и преко живчаног система; крв запљускује редом све делиће нашега тела, живчани кончићи их повезују. Од средишњег живчаног система, мозга и мождине, и из других живчаних центара полазе у све делове тела многобројни живчани огранци, који се разилазе по целоме телу и завршавају у разним деловима његовим. Једни спроводе ка центрима утиске, надражаје које су примили било из спољашњег света преко чула, било у самој унутрашњости нашој, и тако је живчана централа у сваком тренутку обавештавана