Pogled u život

52 5 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

једног хормона, инсулина, који доводи шећер на нормалну меру.

Поменули смо један хормон. Међусобне везе у организму, рекосмо, одржавају се живчаним путем. То је давно познат и испитивањима утабани пут. Али то није једини. У новије време откривен је и други начин међусобног повезивања разних функција нашег организма, начин од изванредне важности. Поједини делови тела у дослуху су не само преко живчаних спроводника, који их везују као што телеграфска жица повезује удаљена места, већ одржавају везу и на тај начин што путем крвотока шаљу једни другима извесна хемиска тела, која доспевају и у најудаљеније области нашег бића. Ако се живчано повезивање може упоредити са телеграфом, ово повезивање преко хормона могло би се упоредити са поштанским саобраћајем. Обично су та два пута и начина одржавања везе у исти мах искоришћавани. Живчано повезивање изазива хемиско. То је као кад би телеграфској вести следовала писмена наредба. Те хормоне, назване још хемиским весницима, производе и према потреби луче поједине жлезде, које свој производ изливају у крв. То лучење наравно не врши се макар како, а нарочито не врши се равномерно као што вода капље из какве славине, већ се врши према потребама организма. Например, мала жлезда која се налази на доњој страни нашега мозга, звана сипофиза, обавештена на неки начин да је порођај на прагу, лучи један нарочити хормон који припрема млечне жлезде за посао који их очекује. То излучивање хормона, којих има много у нашем телу, изучавање њиховог хемиског састава, њихових улога, механизма њиховог дејства, једно је од најважнијих поглавља савремене физиологије, које занима биохемичаре, физиологе и лекаре. Хормони поглавито