Pogled u život

56 | ПОГЛЕД У ЖИВОТ

пература тела живога бића ниска, кажимо блиска нули нашег термометра, ако живо биће им остане живо, све је у њему у тој мери успорено да се готово не види трага живота. Али, на другом крају термометра, ако се температура живога бића попне изнад извесне границе, животне појаве малаксавају и најзад коначно престају. Опште је позната ствар да живо биће, животиња или биљка, може угинути исто тако од хладноће као и од претеране топлоте, Из тога извлачимо важан закључак да се живот може обављати само у извесним границама телесне температуре. Које су то границе, зависи од врсте којој животиња или биљка припада.

Свако зна да су биљни и животињски свет различни у топлим иу хладним пределима. То значи да се живи свет прилагодио на разне климатске услове који владају на Земљи. Има организама који могу поднети врло широке промене телесне температуре, док други могу опстати само у условима врло уских промена температуре свога тела. У погледу температуре живи свет је показао велику моћ прилагођавања, као и у многом другом погледу. С тога налазимо да је Земља више-мање насељена од жарких појасева до ледених предела. Ипак то прилагоЂђавање има својих граница. Ледени предели много су мање насељени него топли. Нема сумње да су се инсекти и листопадно дрвеће прилагодили на нашу зими. Али како су се прилагодили2 Не на тај начин што би њихов живот равномерно текао независно од температуре средине у којој живе, већ на тај начин што успевају да се одрже у врло успореном стању живота очекујући топлије дане. Може се рећи да су се више прилагодили да не угину него да живе.

Џериодично низање годишњих доба наметнуло је и животу периодичан карактер. И шта даје тако различит изглед природи лети и зими него та про-