Pogled u život

98 ПОГЛЕД У живот

Шта бива ако организам добива ваздух односно кисеоник у слабијој густини од оне која је потребна његовом нормалном дисању. Ако је разређеност достигла извесну границу, јављају се поремећаји дисања, а у вези с тим и промене срчаног рада, који покушава да надокнади последице недовољног прилива кисеоника. Осим тога, сагоревања која се врше у нашем телу и која су извор топлоте, смањују се, онако као што се смањује и пламен свеће када ваздух осиромаши кисеоником. У једном и у другом случају последица је: смањивање производње топлоте. А када се смањује производња топлоте у нашем телу, његова температура опада, то јест хлади се. На томе почива једна метода дубоког хлађења 9 топлокрвних животиња. Ако једном пацову или којој другој топлотној животињи затвореној у ограниченом простору дајемо ваздух са мање кисеоника него нормално, или ако му дајемо ваздух нормалног састава али до извесног ступња разређен, животиња се постепено хлади. Ако се поступа опрезно и по- | ступно, животиња се може дубоко охладити, тако да јој температура падне са 31% на 15". И тако се добива онај вештачки зимски сан, хибернација, о чему је раније било речи.

А шта бива ако изложимо човека или животињу сабијеном ваздуху уместо разређеном“ Шта бива ако ваздух заменимо чистим кисеоником; У томе погледу се живо биће понаша друкчије него пламен свеће. Ова брже сагорева све светлијим пламеном што има више кисеоника у ваздуху, док се она сагоревања која се збивају у живоме бићу не појачавају знатно ни онда када уместо обичног ваздуха удишемо чист кисеоник, који је као такав пет пута гушћи него у ваздуху. А у којим приликама човек може бити изложен сабијеном ваздуху: У разређеном ваздуху има сада врло лако прилику

___Њ