Pokret
ПОКРЕТ
165
У потврду горе реченом _ дознајемо из секретаријата, Југославије, да је њој успело ангажовати два одлична бечка, прворазредна клуба за гостовања код нас. Као први долави на Ускрс за две утакмице, Остмарк, прворазредни клуб, који у бечком првенству моментално не стоји добро, али то за његову форму мало значи, јер су скоро сви бечки клубови мање више приближних снага.
Затим на духове долази други, такође прворазредни клуб: Рудолфстигел, ИМ он је приближне јачине Остмарку.
ГОСТОВАЊЕ „ГРАЂАНСКОГ“ У ЦАРИГРАДУ
Грађански, првак краљевине, побрао је нову славу. У борби против турских играча, који су у спортском свету познати са свога пакленог темпа, Грађански је односио победу за победом, тако да је и првак Турске и иначе најбољи клуб, „Галата ОСерај Ф. К.“, морао да буде осетно поражен са 5:0.
Грађански је сем тога победио „Бешикташе“ са 1:0 и освојио сребрни бокал тога клуба; „Фенербаџе“ је поразио са 3:2, а са репрезентацијом Цариграда у поновном сусрету играо неодлучено 2:2: изгубио је једино против Олимпијског тима са 4:1, и то више због преморености играча него због
надмоћи Турака. Утакмицама је присуствовало наше посланство и скоро цео дипломатски кор. ГОСТОВАЊЕ КЛУБА В. А. Ф. У Загребу је гостовао 29. пи 30. ов. м. прворазредни
бечки клуб В. 4. Ф. и то првога дана против Конкордије а, другог против Хашка. Тим „В. А. Ф.-а“, појачан неколицином играча из „Рапида, оставио је утисак првокласне бечке игре и сигурно победио првога дана Конкордију са 4:2.
У недељу, 30. марта, В. А. Ф. је отишао са игралишта, осетно поражен од Хашка са 5:2. Загретчана су се показали у сваком погледу одлични и резултат је сасвим реалан.
Један гол за В. 4. Ф. је аутогол самог голмана Хашка, Фридриха.
АТЛЕТИКА
У програму Олимписког Дана учињена је измена у толико што ће се, место релејне трке, одржати обична пешачка трка на стави Лондон— Калемегдан.
+
У Загребу је почело озбиљно тренирање хазене, за су-
срет са Чехињама. У ту сврху већ се одржавају првенствене
утакмице које су често врло оштре, и у којима екипа Хашка редовно побеђује. Између осталих извојевале су симпатичне чланице Хашка и над комбинованим тимом града Загреба, победу од 11:5. „БЕ,
ТРЕНИНГ ЗА ОЛИМПИЈАДУ
После толико тротеста и напада од стране штампе, Ј. Н. О је решио , да уз техничку помоћ државе отпочне озбиљне олимписке тренинге. Ти тренинзи имају отпочети 10. априла, а да би се спроводили што рационалније, ЈЕНЕ (. је решио да добави из иностранства, једног тренера.
ТРренинаи ће се одржавати у Загребу и трајаће око месец дана.
Узето је у обзир 22 играча, и то:
Београдски Подсавез: Јовановић-Жена, Петковић, Лубурић, Марковић, Мартић (Југославија).
Суботички: Кулунпић, Шлезак (Бачка).
Стлитски: Родин (Хајдук).
Љубљански: Жупанчић, Видмајер.
Загребачки: Врђука, Рупец, Враговић, Бабић, Павелковић, Першка (Грађански), Фридрих, Дасовић, Врбанчић, Циндрић и браћа Пажур (1. 25)
За Сарајево се још не зна који ће играчи бити одређени. Верујемо да ће тим састављен од ових играча моћи да буде врло опасан противник свима и свакоме.
ЛОПТАЧКЕ УТАКМИЦЕ НА ОЛИМПИЈАДИ
Према податцима које доноси загребачки „Спорт“, изгледа да ће из програма идућих олимпијада испасти футбалске утакмице. Око тога да ли ће се и футбал убројити данас у олимписке игре био је настао велики спор између француског Футбалског Савеза и Олимписког Одбора. Као резултат спора решено је да још само на овогодишњој Олимпијади у Паризу учествују футбалери, пошто су футбалсоке утакмице већ предвиђене, а да идућих година футбал не буде заступљен на Олимпијадама. Место тога ће се с времена на време триређивати интернационални футбалски турнири.
Футбалске утакмице на Осмој Олимпијади одржаће се по систему елиминације. Како тамвим начином пола суделовача бива одмах искључено, то је Француски Лоптачки _Савез решио да у великим градовима Северне Француске приреди 29. маја и 1. јуна лоптачке утакмице између побеђених репрезентација.
Начело народног самоопределења узвишено је нарочито тада кад га гомила једног народа не растегне толико колико је она кадра да учини у часовима ослобођења од сваке контроле, још више кад је она уз то и — словенска. Због тога је не само дабро него чак и неопходно да покрете самоопределења регулисавају личности високог ума и велике снаге, људи који добро знају шта хоће и који сем тога не нагињу назаренским концепцијама.
Ево једног случаја доброг регулисавања народног самоотределења у нашој прошлости:
У својој расправи о Кнезу Милошу у Загребу 1848, која излази у загребачкој Југословенској Њива Т. Фердо Шишић саотштава, поред осталог, и једно објављење Петра |. Петровића - Његоша (Владике Рада) Бокељима и Дубровчанима о томе како да се опредељују према Бану Јелачићу. То објављење тласи:
„Од Владике и свијељ Црногораца драги поздрав нашој браћи од обје цркве Бокељима и Дубровчанима.
„Чујемо да у овоме преврату ствари у свијету п“ до Вас дотоде некакви позиви и ласкања од туђинаца. И то знам да се Ваше скутлитите па различите партије дробе. Ради тога и» ми, како Вама најближа браћа и највећи доброжелатељи у свијету, шаљемо вам ово објављење, којијем Вам чисто дајемо на знање. Прво, молимо Вас, како нашу браћу, да сва друга намјерења п тозиве одбаците на страту, а да будете срцем т“ душом привржени својој народности и сасвијем вјерни т ћослушни Јелачићу своме једноплеменоме бану од Троједне Краљевите, који је тод круном Ћесаревом. Друго, ако пак, сачувај Боже, покажете се невјерни својему бану пч примите се туђина, а своје добро одбаците, знадите чисто, ми Ћемо по-
стати Вали заклети непријатељи, с нама ће се многи ваљасти јунак од та два оружја гдружити тч крв ће се тадајническа немилице тролити ч куће падајническе у пепео разасути. Ви знате да се ми не умијемо шалити, но тагите добро, што Ћете радити. Треће, у случају патадања каквога непријатеља на Вас, ми смо у сваки час готови, Вама па помоћ тритећи и за Вашу слободу с Вама уједно нашу крв
тролити. Тако знадитет да сте здраво. Цетиње 20. маја (1. јуна) 1848. г. у Црној Гори“. Да би се боље разумела политичка вредност овог
објашњења потребно је нагласити да је у време бурне 1848. године огромна већина Далматинаца била сасвим ненаклозена политици бана Јелачића а сувише много наклоњена идеји — обмављања Млетачке Републике ч њене владавине у Далмацији... „Само изузетно, вели Г. Шишић у тој расправи било је у Далмацији и таквих који су се одушевљавали за сједињење с Хрватском и за бана Јелачића а то су билиу првом реду... Орби...“
У својим последњим бројевима (38. и 39.) скопска „Јужна Србија“ доноси, у преводу Г. Глише Елезовића, неколико фермана из ХУПТ века који се односе на соколаре и соколарство. Важни као историски прилози, ти фермани занимљиви су и с литерарне тачке гледишта. Начин на који су се турски султани званично изражавали одскаче од начина, европских владалаца. У тим ферманима назрева се руменило Истока; поезија Арабистана вири из њих као зимско цвеће испод снега: има у њима одејаја свих цивилизација Азије; древна мудрост, учтивост и љубазност помешане су са одлучном чврстином и заповедничким гласом туранског шефа,