Pokret

12 = “ПОКРЕТ

ДЕКЛАРАЦИЈА СРПСКЕ ВЛАДЕ О РАТНИМ ЦИЉЕВИМА СРБИЈЕ“

Влади је част изићи пред Народно Представништво с овом изјавом:

Она је образована са циљем да се у њеном саставу оличи и до краја ове велике. кризе оличава јединство воља, снага и циљева наше земље. Уверена у поверење Народне Скупштине, докле год све своје силе ставља у службу велике ствари Српске Државе и Српско-Хрватског и Словенског Племена, Влада сматра за своју прву дужност да се с бескрајним поштовањем поклони пред светлим жртвама храбро и вољно поднесеним на олтар Отаџбине. Целој пак српској војсци и свима у њој од оних

који воде и командују до редова на предстражама, шаље изразе својег поверења, дивљења и захвалности за напоре које чине и жртве које за Отаџбину

подносе.

____ Наша млада и мала војска, чувајући леп глас који је стекла лањске и преклањске године, стала је сад достојно уза славне, многомилионе и старе вој-

= Тадашња Влада, постављена указом од 22. новембра 1914., састављена је била овако:

Председник Министарства и

Мин. Унутрашњих Дела Мин. Иностраних Дела Ба –

Љубомир Јовановић

Н. Пашић Мин. финансија Мин. Правде Д-р Л. Пачу Марко С. Ђуричић Мин. Просвете и Црквених Мин. Војни, Послова артиљеријски пуковник

Љубомир Давидовић Радомир Бојовић

Мин. Грађевина Мин. Народне Привреде Милорад Драшковић Д-р Војислав Маринковић

ске великих народа, наших савезника, кеји с нама заједно воде борбу за ствар правде и слободе. То нам је историјска тековина чији ће се големи значај сагледати и правилно оценити истом по свршетку ових мучних ратних дана.

Уверени у решеност целога српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, Влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренутцима једини задатак да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси.

У тој борби српски народ нема избора, јер се између смрти и живота не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаком истом несаломивом енергијом, с каквом се пре сто година борио за свој Васкрс из косовске гробнице. Влада ће се трудити да буде веран израз те решености народне, и она бе, верна својим моћним и јуначним савезницима, с поверењем у будућност чекати час победе.

Влада зна за патње и терете које подноси војска и велики део народа, и чиниће све што је у људској снази да то олакша. Она бе предузимати, брзо и одлучно, све мере да снабдевање војске и нега рањеника буду све бољи, и ништа се у том погледу неће жалити. У споразуму с Вама, Господо Посланици, решиће и мере којима бе се после рата олакшати народу да поврати своју истрошену снагу и среди своје имовно стање, а док је непријатељ још ту, она од свега срца шаље најбољој снази наше земље поклич:

Напред, с Божјом помоћу, на непријатеља, у борбу за слободу!

БЕОГРАДСКИ МУЗЕЈИ

још у ХМУШ веку отпочеле су све културне државе да граде нарочите зграде за музеје, у које су смештене многобројне приватне збирке, а те су богати сопственици целог свог века скупљали и по

Београдски Војни Музеј шре рата

смрти својој држави завештали. Таква завештања су се намножила и државе подигоше велелепне зграде

за смештај тих многих ствари — подигоше музеје, постараше се и за стручно чиновништво, дадоше законе о музејима, дадоше им буџет за одржавање, набављање, проучавање и прикупљање ствари за музејске збирке. Ти Државни Музеји нису само зграде у којима се под кључем чувају реткости, већ дају могућности научарима да ту праве своје студије. Многа научна стручна дела потекла су из данашњих светских музеја; ту се стручњак задубљивао у студију преисторије, класничког или средњевековног доба, ту су галерије најчувенијих сликара, ту скулптуре вајара од Праксителеса до најновијег доба, ту се виде и уче разни стилови: Ренесанс, Барок, Бидермајер, ту су разне руде и драго камење, ту су све врсте животиња и хербаријум. Музеји су живе књиге, само их треба разумети читати. Већи европски музеји подигнути су: Лувр у Паризу 1743, Ватикан у Риму 1770, Британски Музеј у Лондону 1847, Велики Дворски Музеј у Бечу !889 и т. Д. Сви су ти музеји данас препуни драгоцених ствари које су већим делом биле раније приватне збирке.

Код нас је још Српско Учено Друштво покренуло питање о Музеју и већ 1853. године почело се са прибирањем ствари. Доцније, у завештајној згради добротвора „Капетан Мише“ — данашњи Стари Уни-