Pokret

114 покрет

УСТОЛИЧЕЊЕ ПАТРИЈАРХА

Случај је хтео да се устоличење Патријарха изврши баш у доба кад је Министар Вера Г. Корошец, католички свештеник и политички вођа католичког покрета у нашој земљи. Али случај је добро дошао да свима, у првом реду самим представни“

цима Цркве, дозове у памет деликатност положаја

Православне Цркве у данашњој нашој држави. Патријарх је уздигнут на Престо Јанићија, Црква је тим, видно, успоставила везу са својом прошлошћу,

— и у том свечаном тренутку скренута јој је пажња, "самим присуством Г. Корошца у својству Министра Вера, на то да је та прошлост — прошлости да данашња Православна Црква не може бити немањићска Црква. Можда није било потребно да то скретање пажње буде толико оштро... Јер већи самом Краљевом повељом разбијене су све илузије, ако их је где и било, о могућности обнове онаквих односа између Шркве и Државе, какви су били за доба Немањића. Ово је текст те повеље:

„Ми Александар !.

„По милости Божјој и вољи народној, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца од свег срца захвални Свевишњем што Нас је удостојио да будемо вођи Краљ оних покољења нашег народа, која су неустрашиво пошла у дугу, мучну и крваву борбу за крст часни и слободу златну, и из борбе изишла као дивни победиоци. Ми са признањем ценимо ве лике заслуге старе Српске Цркве и њених првосвештеника и свештенства из свете лозе Немањића и крви нашега народа. За нашу стару славу и величину драгоцена су и достојна поштовања и она цела Православне Цркве, којима је очувана народна свест и народно име за време дугога и тешкога робовања.

„Свесни тога, ми сви који смо овде, сведоци смо рада савремене Православне Цркве, која је под нела тешке жртве и потпомогла снагу народа нашег да дође до овог ослобођења и уједињења. Доспевши тако великом циљу, Ми смо са особитом радошћу и захвалношћу Богу прихватили и предлог о уједињењу целе Православне Цркве Краљевине и, следећи стопама наших давних предака, прогласили смо са Нашом Владом и народним представницима успо· стављање српске Патријаршије. Потврдили смо стога и избор Ваше Светости за Патријарха српског, првог после 1766. године. Тиме смо хтели, одликујући Вашу Светост, да одамо достојну захвалност целој српској Православној Цркви и њеним служиоцима

за њихове заслуге.

„У допуну светога чина, који смо извршили у нашој престоници, Ми данас, када се налазимо са овим светлам збором и на овом светом месту, хо'

ћемо да и овим чином, који нам је од предака остао, наставимо славна дела њихова. Уводимо Вашу Све-

тост у овај престо наших древних архиепископа и патријарха и тако обнављамо стару славу и тор“ жество Православне Цркве у нашој древној Патријаршији, која је тако дуго чекала на овај збор и

на овај свети чин. Пред овим древним патријар-

шијским престолом, Ми захваљујемо Господу Богу

на милости и ломоћи његовој, коју је до сад укази-

вао Нама, Нашем народу, Нашој Отаџбини и Цркви. _

Са тога престола, Ваша Светости, благословите и

Ви васцели народ Наше Краљевине, Нашу јуначку војску и Наш Краљевски Дом.

„Дано у храму Пећске Патријаршије на дан Успенија Богородице 1924.“

Успостављање Патријаршије и ингронизовање Патријарха у Пећи, то је, дакле, од стране Државе, само акт захвалности Православној Цркви за њене заслуге. Тим акгом признања, разуме се, ни у колико се не мења положај Православне Цркве у Држави: она остаје само Црква наших православних грађана, а не постоји државна Црква. Тако јеи за њу најбоље: јер само тако ће она својим вернима моћи и даље бити, како се каже у беседи Патријарховој, „не-

исцрпна ризница духовног блага“, као што јеу истини била вековима.

НАША ИНДУСТРИЈА У 1924. ГОДИНИ

Други збор представника наше индустрије — Удео индустрије у предстојећој извозној сезони — Наша индустрија и Америка — Пројекат Индустријске Банке

Прошле недеље, под председништвом МЕ Бајлонија, одржан је други Централни Збор пред“ ставника свих индустриских корпорација и удру-

жења у земљи.

Оба дана, и 28. и 29., била су посвенена питањима од чијег правилног решења зависи даљи

развој наше индустрије, као и сакупљању подата-

ка, на основу појединачних извештаја делегати корпорација, и изради укупног прегледа о величини и вредности извозног контивгента индустриских про“ дуката у овој години. Резултати до којих је дошао збор Индустријалаца врло су интересантни, нарочито у погледу удела индустрије у предстојећем извозу; они опомињу да о индустрији и њеном развоју треба повести много више рачуна но што се води, јер наша индустрија сваким даном постаје важнији фактор наше извозне трговине, па према томе и један од пресудних чинилаца у нашем трговинском билансу. Јер ако се прегледа учешће индустрије у нашем послератном извозу (разуме се да се обично почиње од 1921.), врло је лако запазити да се удео индустрије систематски и рапидно дизао, да би данас достигао предвиђену суму од скоро четири и по милијарде динара. Ако се бројно представи овај однос, он изгледа овако:

У 1991] години наш целокупни извоз азносио је две и по милиарде динара, док је удео индустрије бе лежен 882 милиона, дакле нешто испод трећине укупног извоза. Године 1992. извоз је достигао суму од 37 милиарде динара са уделом индустрије од једне милиарде и пет стотина милиона. Ако се ове две цифре упореде видеће се да у прошломе

извозу индустрија учествује са једном трећином док у другоме она учествује са скоро једном половином, што значи да је њено дело повећање укупног извоза за 640 милиона. У 1923. години на извоз индустриских продуката долази 3:600_ милиона динара од укупног извоза чија вредност бележи 8048 милиона. За настојећу извозну сезону 1924 и 1995 Збор Индустријалаца, после марљивог

сакупљања података, предвидео је да ће удео ин-

1 1 | |