Policija

ломио се поток, пробијајући се кроз тесно. каменито корито и чула му се хука и тутњава... Хватао се мрак, и ноћ се, рекао бих, спуштала са оног мрког стења тамо преко провале, низа страну, на поља, на село, и лепила се за земљу... Из далека се чуло мучање стоке, лавеж паса, довикивање сељана, а, с времена на време, у мраку би засветлео луч... Напоредо, један поред другог, јахали смо доктор и ја на нашим малим, планинским коњима... Ћутали смо тако и гутали ону вечерњу свежину... Коњи су запињали и стењали уз брдо... После смо већ ишли кроз лланину. Мрак је био гушћи, ноћ се учинила и дебља и дубља. Ону тајанствену, монотону тутњаву, коју човек чује, или боље рећи, осећа само у оним старим планинама, оно непрестано, бескрајно, вечито, потмуло хујање, реметио је тупи и одмерени топот каших коња, који су сада ишли још ближе један поред другог, тако, да смо се доктор и ја додиривали коленима и притискивали листовима... Не могу да разумем готово се љутну доктор кака се тако крећеш у срез без пандура ? А шта ће ми пандур ?... одговорих равнодушно. Треба ће нам сутра приликом увиђаја и секције... Па. после... Он притеже узде своме коњу, те га заустави. Мој коњ стаде такође. Онда раскопча капут, забаци руку натраг, и из задњег џепа на панталонама извади револвер, чија се бела, челична цев цаклила у мраку. Према светлости цигаре осмотри да ли је пун, па закопча капут и спусти револвер у спољашњи цеп. После и руку метну унутра. Коњи кренуше напред... Море, докторе, тебе је, помало, страх ?!... нашалих се. Страх ?... Није ме страх... Напослетку, како хоћеш. Узми да ме је баш и страх. Налазим, да је мудро и потребно бити обазрив... Нећу да ме штогод изненади, да ме затекне неспремна за одбрану... Планина је... Ноћ!... Доктор ућута, повуче добар дим из своје муштикле, издува остатак и настави гласом који је имао звук убеђења... Ти то зовеш Страх, ти и сви који не знате у самој ствари шта је страх!... Не умете, и не можете да разликујете обазривост и предострожност од страха... У заблуди сте, и како вам је немогућно да појмите шта је страх, ви страхом зовете предострожност... Али страх, страх је сасвим нешто друго!... Он је родитељ предострожности и обазривости. Тек, кад човек

182