Policija

цови гризу материју на канабету, да је деру... Устанем, пређем преко собе, и, не знам ни сам зашто, седнем на канабе... Тек што сам сео, опет заспим. Никако да ме сан остави!... Из сна ме опет трже оно исто стругање. Али, кад сам се овог пута пробудио, осетим, да је то стругање јаче, друкчије, да не долази одоздо из пода, као што ми се у првих мах учинило, него, сада, иза мојих леђа ; да нешто споља струже о зид... Нова мисао сину ми у глави, и, готово у истом тренутку, осетих како ме подилази језа, и како ми задрхта кожа на леђима. Груди ми се силно надмеше, готово престадох да дишем, чинило ми се, да сам чуо како ми кроз артерије струји крв. Пулс ми је тукао тако силно, да сам му, уверавам те, чуо куцање, а ивицом чела и слепих очију пробиле су ми ситне грашке хладног зноја... Па то нису пацови!... помислих, дижући се с канабета, и одмичући се као од нечег страшног, до на сред собе... Страх ми беше појачао слух, и могао сам јасно и разговетно да чујем сваки шум, оно стругање нечим тврдим о зид, оно гребање, оно тупо одваљивање малтера... Из спаваће собе, кроз отшкринута врата, заједно с једним меким и слабим зраком светлости од кандила, које је горуцкало тамо испод иконе, допирало је одмерено и тихо дисање моје жене, нашега детета, и оне девојчице... Лагано и обазриво, на прстима, не дишући, приђем прозору, и пажљиво, врло мало размакнем завесе. Ноћ је била тиха, а месечина је пробијала кроз лиснато грање на дрвећу у башти, и играла се no трави и по лејама с цвећем... Погледам у страну и смотрим две крупне, људске прилике, како се погнуле земљи, и некаквим алаткама скидају малтер са зида баш према самом канабету... С друге стране, тамо под прозорима спаваће собе, стајала је једна трећа, висока, коштуњава прилика и пажљиво ослушкивала... Иначе је била тишина као у гробљу... Лопови, разбојници!... помислих у себи, н у исто време паде ми на памет да сам без оружја, да у кући немам ничега, чим би се могао да одбраним, да ми се у кући не налазе ни обични асталски ножеви, јер ми трпезарија и кујна беху у згради преко дворишта. Чак ни перореза немам у џепу!... А разбојници су ту, они су наоружани, они ће провалитн зид за један час, за пола часа, можда још раније !... И уздртах целим телом, ноге

184