Policija

— 203 —

5 Век који је родио Велику Револуцију свршио се неуспехом ' који је био последица његовог изворног греха. Оваплоћавајући на првом месту борбу против апсолутизма ХУШ-ог века, људи из 1789 год. захтевали су само политичка права индивидуе у друштву, небринући се о њеним дужностима. Бачен на овај пут, свет се котрљао по овој низбрдици са великом брзином, и ако ми социјални организам не снабдемо једном кочницом, он ће отићи ка распадању и анархији. Ову кочницу наћи ћемо само у убеђењу индивидуе о солидарности, ако не и о идентичности, њених интереса са интересима заједнице. Према Пренсу, за време историјске периоде, за храну друштва служили су ова три главна извора: идеја дисциплине, наследница | великих дана Римског Разума; идеја организације, наследница великих дана Демократије средњег века, и идеја слободе, нас- · ледница великих дана Народне Скупштине из 1789 год. У свом последњем делу (Демократија После Рата) Пренс се труди да докаже, да је принцип организације, ако је доиста увек имао велику вредност, неопходно потребан за спас демократије.

И сам велики рат није, у основи, ништа друго до једна од последњих манифестација борбе између Слободе и Деспотизма. На питање: шта ће на крају изићи из ове титанске борбе, наш писац одговара: „Слобода ће се победити, и родиће се нешто велико и неочекивано“. Човек опажа струјање преточе новог света, који се уздиже на остацима порушеног света, узбудљиво објављивање једног реда ствари или препорођеног идеализма који ће, чистећи варваризам, засијати у вечитој племенитости и поново, као што у Оресту после часова крви, злочина и смрти, после узвика освете и мржње, Минерва истрже запаљиву буктињу из руку Енеида, довикнуће људима речи благостања и наде.

Масе су жедне благостања и среће. Оне очекују од триумфа демократије поправку њихових неисказаних невоља. Оне предвиђају стварање друштва народа у коме ће империјализам силе, са својим егоистичким и пристрасним творевинама, са својим ривалствима и тајним интригама који су бацили људе једне против других, уступити место империјализму слободе који ће их сјединити, и који ће, клањајући се пред идејом моралном, тежити хармонији сједињеној с њом. Свет има потребе за моралном реформом, која ће девизу: За сада и сваки за