Policija

конгреса ради личног утрављања и рад«к обавештавања ва. полицајаца преко листа.

Примите итд“

Саопштаважо ова два писта са уверењем да ће чигаоце вашега листа интересовати ово питање.

0 ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈИ УПРАВЕ |

(Настава ) Е.

Као у Енглеској тако је п у Француској данашња њена подела управних власти резултат једног специјалног историског развитка те државе. Историја Француске од краја Х. века, када је на француски престо дошла династија Капета, па за некогико векова представља у главноме борбу владалаца за узвршћивање своје власти. Пошто се успело да сву току времена потчине сви великаши и на тај начин завлада целом Француском та се борба водила даље у земљи против разних фактора, који су имали извесну традиционалну власт, па су се старали

да је очувају или бар деле са владаоцем. Гу су на прво место долазили феудални господари, за тим аутономни градови, коју су у једно доба представљали праве државе у држави, и на

послетку провинцијалне сталешке скупштине. Већ врло рано. било је чиновника краљевих, који су предузимали у земљи

борбу против ових власти. Луј !Х. Свети организовао је Огапа5 Ва а ц З6пвесћанх који су сједињавали у себи војну и судску власт, а који су уз То фунтирали и као порески чиновници.

Али тек од Франсоа 1! (1515—1547) почела је права тежња за потпуном централизацијом, чији је циљ био постепено сувбијање а на послетку и, уклањање свију других власти. Ол је 1545 био створио звање. гувере

ра, које је на сваки начин и од пре постојало, али која је сада постало основом. управне организације. Цела земља била је подељена на 12 великих гувернемана, којима су ва челу стајали гувернери. Они су били "моћан фактор за централистичке тежње еви у својој области присвајали себи све већу власт на рачун

феудалних господара и аутономних градова. Али и гувернери белу заражени феудализмом, те девтрализација би поново ко-