Policija
— 197 —
домаћег суда или фамилијарног правосуђа. Идеални судија, био он примитиван или данашњи, отац или шеф породице, који живи у средини својих и прати их стопу у стопу, који истражује поводе њиховог владања, проучава њихову природу, њихов темперамент, њихове инстинкте, који познаје њихове особине и њихове моралне и психичке мане, може, на један размишљен начин, према случају опоменути или поправити, васпитањем преобразити послушне, казнити и покушати укроћавање упорних, неговати болесне, предузети мере предострожности и предохране које захтевају неприлагодви. Репресивно правосуђе узалуд ће дејствовати; оно треба увек да се врати овим правилима здравог разума, и овом извору практичне и рационалне правде.
И он |Пренсј се враћа неуморно на нужност да се казна неискорењава из њеног историјског земљишта. Велики напори, које су моћне цивилизаџије учиниле у домени казненог система, и на њему оставиле своје трагове, нису били узалудни, вели нам он.
Наслеђе традиција увек је интересантно, а кадшто и драгоцено. Треба се умети њиме користити, и у овим материјама нарочито признати надмоћност једног искуства, ма и несавршеног, над једном теоријом па ма она била и савршена.
За њега је кривично право наука битно релативна; оно представља скуп практичних мера, предузетих од државе за одржање јавног реда, и оно се одваја од своје основе, кад тежи да се наслони искључиво на апсолутни принцип слободне воље, и на апсолутни тип савршеног човека, чија се воља слободно опредељује сама собом. На против, у свету, таквом какав је, ми сусрећемо само једну релативну слободу и једну релативну одговорност. Пошто је човек сложено биће, он никад није апсолутно слободан, ни апсолутно роб. У кривичном праву апсолутно слободно и одговорно биће не може конституисати полазну тачку, и због тога што га је као такво схватило класично репресивно право, оно се спотиче о несавладљиве тешкоће. Важно је, да се не мери и не рачуна удео одговорности или кажњиве воље која се појављује у владању преступника, него да се добро анализира и тачно определи конкретна особина ове одговорности, што ће рећи стварна природа кажњиве воље. И ако алтруистички и хуманитарни осећаји имају увек свој габол ф те,