Policija

526

пио да ме тужака код среског, што, вели, живим невенчано. Срам га било. А што се он не венча, а2 Узео ону ђиђунку, мого би с њом кладе разбијати, па вели: „Ово је моја Попадија“ — Срамота! — Ако је она његова Попадија, онда је и Санда моја жена. Него боље би било да он мене пусти у миру. Знам ја где је Београд и Митрополит, па ако га ја потерам, ја га нећу пустити док га не обријем.“

Чуо то поп Михаило. Чуо, па се зорли наљутио и само "чекао згодну прилику, да се састане са Ставром, па да му подвикне онако својски.

Али Ставра, које је наслућивао да га Поп тражи, као да је нарочито избегавао сваки сусрет с њиме. Једнога дана пошао Поп у поље, па таман зашао у сокаче испод школе, кад отуда наиђе Ставра, носећи неку торбу на леђима. Угледавши Попа он се поче обазирати на све стране, али немаде куд да побегне. Поп му се примаче.

„Одавно те веркам, птичице!“ викну он вадећи испод мантије револвер. „Ама, сад ћеш ми. платити.“

„А јоуј. — Немој господин попо мулим те као Бога“, поче Циго, кога обли смртни зној. „Ти ли си тај, што ће ме гобријати, а2 — викну Поп, па

да би се нашалио и уплашио Циганина, он пружи према њему револвер и окиде у вис.

„А, јоуј, мајко моја!“ — дрекну Ставра, и бацивши торбу ухвати се за трбух.

Поп испали и други метак, опет у вис.

„А јоуј куку-у-у!“ зајаука Цига, поскочи у вис и ухвати се за груди. ;

Попу се допаде ово Циганиново скакање и јаукање, па избаци један за другим свих шест метака у виса јадни Ставра, исколачених очију од страха, скакаше при сваком пуцњу, хватајући се руком час за главу, час за трбух или за груди.

„Тако, а сад иди, па ми још прети како ћеш ме обридати“ — викну Поп и помену му при том још и оца циганског, па оде у поље смејући се, а Ставра побеже главом без обзира “у село. |

ж

Неколико дана после овога догађаја, општински пошто-

ноша, враћајући се из среза, сврати код поп Михаилове куће