Policija

— 124 —

Истицање бројева такође није имало много вредности, јер поједини препредени крадљивци носе уза се таблице са другим произвољним бројевима, које часом замене са правим, уседну у аутомобил и безбрижно возе даље, док полиција безуспешно јавља свима квартовима. и позорницима број украденога аутомобила. |

И ако још нису настала времена да наша полиција брине и овакве бриге, неће бити без интереса, да сазна чиме се њене колеге у другоме свету баве, да би успешније одговорили своме позиву.

У СПОМЕН Изгинулим жандармима 24.—925. септембра 1915. г. у одорани Београда. На Београд нападају, И ено их већ су прешли, Немци и Мађари, | И скрнаве земљу нашу, Да се једном и та варош, | Али ту ће многи душман, 4 црном земљом сравни. Искапити смртву чашу. Већ два дана и две ноћиј Упамтиће које Србин, Из топова варош бију, Како своју земљу брани, Већ два дана и две ноћи, Упамтиће шта је војник, На Београд ватру лију. Шумадија штто одхрави. · јер гракнуше шаре пушке, Пламти варош запаљена, Зацикташе бајонети, Зггриште се свуда пуши, акликташе соколови, Куд погледаш на све стране, | Полетеше у бој свети! Београд се лепи руши. То жандарми — Српски тићи,

Што су срда Обилића,

То Макензен славу стиче, У у На бранику мајке стоје,

По налогу свога Цара,

Који рече да с уништи, Против бесвих паликућа. Шумадијска стара слава. Отвори се касаплица, · | Улицама белог — града, Жељан робља, жељан крви, | И потече река крви, Све пред собом пали ништи, По калдрми Београда. И ужива што Београд, Пада Немац као снопље, У пламену тужи, пишти, Од жандармских бајонета,

АМА ПАО ПАО РА АНА Што се боре ко лавови!! МАРНЕ АВИ Слобода је за њих света.