Policija

602

ског пристаништа, поред гробља или поред железничке станице, поред ма ког пута, па ћете свуда видети гомиле деце, која не хватају лептире нити се забављају дечјим играма, него _ с цигарицама у зубима, онако босонога и неодевена, смишљају · само како ће коме какву непријатност или штету да учине. Прескачу преко туђих ограда, ломе грање, беру воће, кидају цвеће, разносе грађу, растурају песак, растурају туђу живину "и све раде што нетреба. Остављена без надзора ова деца су толико морално напуштена да су постала права опасност. Најобичнија им је забава да при каквом метежу, особито на железничкој станици, при изласку из биоскопа или при уласку у трамвај коме што из џепа извуку. Превара и крађа су им главно занимање од чега живе. Полиција их истина гони и | затвара, али тиме их још већма на зло поучава. |

· Једнога дана (21. октобра пр. год.) од 187 лица у разним београдским затворима било је 63 детета, а за шест месеца само код окружног и првостепеног суда за град Београд од 678 лица прошло је кроз њихове затворе 143 детета! Новине ретко који дан да не Рес готово невероватне ствари под рубриком: „Страшна деца“. Почела су она већ стварати и своје дечје дружине за вршење разноврсних злочина; Ноу "своје · вође 1 нарочитим НАДАМ ЦАНА, као на пр. „мајмунче “ „шиља“, „чива“, „ђаво“, „шогор“, „удовац“, „жутокљунче“ итд. Постарале су се ове опаке дружине и за свој нарочити језик (шатровачки, гегавачки) и за своју шифру ради писменог споразумевања. Е, па зар ово није довољно да нас опомене на нашу грађанску дужност за времена. Смемо ли и даље остати равнодуишни према уличној дециг Смемо ли се задовољити тиме, што ће она из дана у дан у све већем броју пролазити кроз затворе, где их опробани, одрасли зликовци, причањем својих доживљаја, само обучавају н кураже у вршењу нових и све већих злочина | Сви велики градови пате од овога зла. Улитче деце било је у Београду и пре рата, али сада се накупило у) клу и много ратне сирочади из разних крајева. Оставши без никога свога голи и боси, гладни и жедни, лутајући по свету од немила до недрага, мало по мало, ти напуштени малишани су се докотурали до престонице, борећи се за свој опстанак. Међу њима има их, који нису у стању да вам кажу ни одакле су, ни чији