Policija

= ва

претпостављеној власти (чл. 27. Устава — изјављена жалба не задржава примену наредбе), али судови имају и право и дужнос: да испитују њихову легалност поводом њихове конкретне примене —- када им предмет дође на разматрање и решење по жалбама против одлука заснованих на обим наредбама.

Творци омањих нереда — изгреда — кажњавају се по % 360 тач. 3. каз. зак. Казна је условљена претходном опоменом.

Расписем Мин. Унутр. Дела од 14. августа 1906. год. П. Бр. 17066 објашњено је:

„Према тач. 3. 8 360 казн. Зак. ПО је свако скупљање људи у гомилу, на јавном месту, опасно за јавни мир и поредак, те су и учесници штрајка, скупљени у гомилу на јавном месту, дужни разићи се на први позив полицијских органа, а по 8 327. казн. зак. кажњава се затвором од једног до петнаест дана сваки онај, који би се у овом случају упустио У препирку са полицијским органима“.

По 8 357 тач. 3. казн. зак: „Казниће се затвором од једног до двадесет дана затвора.... ко измишља или распрострањава лажне гласове или друго што, што појединог или У опите житеља обеспокојава и узнемирава.“ Према 55 15 и 16 полицијске уредбе осуде ове могу се одмах извршити, али осу ђенима остаје ипак право жалбе,

По чл. 23. зак. о штампи: „Објављивање или прештшампавање неисшинитих или измишљених гласова, као и објављивање и прешта мпавање фалсификованих, непстинитих или „неистинито некоме приписиваних докумената, казниће се новчано од 150—1500 динара, или зашвором од 15 дана до 5 месеци, кад објављивање тих гласова или докумената наноси штету држави или њеним интересима, РОДНЕ Пет 1 лицима или јавним установама, или ремети јавни мир“.

У идућем чланку говорићемо о сигурности државе, која де у нераздвојној вези са јавним редом и миром.

Д. Ђ. Алимпић