Policija

| |шка Се Сејбмје ПОЛИШИЈА _

Година УП. 15. НОВЕМБАР 1920. ГОД. Бр.21 и 22.

МОРАЛНЕ БАЗЕ ПОЛИЦИЈЕ |

Треба бити отворен и ствари посматрати онакве какве. су. Само се на тај начин могу поправити грешке и побољшати једно стање. Примењујући тај принцип отворености испитивању положаја наше професије, полиције, морамо не само признати, да њу свет не воли, већ можемо, шта више, рећи и да је мрзи. Одакле долази та, готово општа одвратност, према једном државном организму, који би требао да буде заштитник и пријатељ целог света, јер је полиција, у принципу, будан чувар имања и живота свију грађана, без обзира на убеђење, веру или богатство, само ако се сви они управљају према законима и прописима, који владају у земљиг Узроци те одвратности разнолики су; ми ћемо их укратко побројати.

Пре свега, свет сматра полицију као занат, мање више. подложан политичарима на власти, и подноси је као једно потребно зло, без кога се не може. Али, полиција не ужива такав глас само код публике; то мишљење деле и владајући, који заиста употребљавају и злоупотребљавају полицију за своје личне интересе, искључујући из ње све оне, који мисле другачије. Полиција, у неким земљама, и није ништа друго, до једно средство владе у рукама политичке партије на власти. По себи се разуме, да сви они, који нису под истом политичком заставом под којом и владајући, сматрају полицију као свога непријатеља, а ни они, који иду за владајућима, немају вере у полицију, јер у њој виде једног новог непријатеља, сутра, кад друга политика однесе победу. Међутим, полиција не може да буде одиста корисна, ако не ужива поверење публике. Утицај политике у полицији је један од најважнијих узрока њене непопуларности, да не кажемо и више чега.

Међутим, тај утицај је узрок још и једној другој рђавој страни код полиције, који јој смањује углед код публике. Та 5 „Полиција“ 1