Policija
И ЗОЈ -
се ту отвара сва пошта управљена на краља и предају се двору само писмене представке, које старешина Ноте Осе-а сматра за интересантне. Право милости, у пркос свом сувереном карактеру, припада без икаквог ограничења овом високом државном великодостојнику. Његовом величанству не досађују молбе, које осуђеници управљају његовој милости. Ноте Осе прима их, проучава и само он даље ради по њима, како нађе за сходно. | |
Најзад, кад се неки енглески грађанин жали, што је оштеЋен од неке власти, кад моли „молбом за тражење свог права“ (ренноп ој пећ) за овлашћење да тужи судовима творца претрпљене штете, мора своју молбу да упути Ноте Отсе-у. Кад би једно такво право, право тражења од једног министра до-. зволе да се може тужити неки административни ЧИНОВНИК, било написано у француском закону, државни разлог којим су Французи напојени, учинио би га узалудним. У Енглеско; је доста често употребљено. Пре неколико година један отпуштени ученик из неке поморске школе, који је био оптужен за веку срамну ствар, добио је од Ноте Осе-а дозволу, да може тужити управника те школе, и поротни суд му је дав сјајно задовољење за увреду његове части.
__Бити у исти мах делилац милости, управник казнених завода, високи краљев секретар, господар акције јавног министарства, судија у првом степену за тужбе грађана против власти за претрпљене штете, инспектор фабрика и манифактура, заштитник животиња и гонилац алкохоличара, најзад шеф полиције, бити све то значи скупити у својој личности врло различне функције. Узрок овом стапању разних дужности у једној личности лежи у старом пореклу Ноте ОШсе-а. У почетку, као један од два државна секретаријата, који су свега постојали, имао је под собом: рат, Ирску, колоније и многе _ друге службе које су му биле одузимане једна по једна. Његово дељење извршило се као дељење Министарства Унутрашњих Дела у Француској, које је у почетку обухватало с општом администрацијом (изузев полиције) и месну администрацију, јавне радове, просвету, трговину, пољопривреду, лепе вештине и државна добра. ;
Ове службе добише у Француској једна за лругом своју аутономију, под министрима или нарочитим директорима. Ствари