Policija

онисати казном и грађански судови били би позвани да одбију изрицање казне у једном таквом случају. Али, односно «пецпалних наредаба које долазе од стране Административне Власти, да није одредбе „из 8-а 93. Казн, Законика, по којој и те наредбе морају бити законите те да има дела противстајања власти, судови не би могли испитивати законитост једне специалне административне наредбе, која је дала повода овоме преступу, пошто према чл. 146. Устава одељ, 3. таква власт не припада судовима, изузевши, може бити случаја из чл. 28. Устава, т.ј. тужби противу чиновника, о чему смо већ раније говорили.)

6; Ако би се усвојило гледиште, да је 5. 28. Устава дао судовима таскође власт да се упуштају у оцену законитости специалних управних аката приликом спорова противу чиновника, онда бисмо рекли, да Српско Законо-давство у ова два случаја одступа од начела по коме грађански судови не могу да цене законитост управних аката: први би био овај из чл. 28. Устава, "а други онај из 5-а 93. Казн. Законика.

Да ли би се дад учинити приговор, да 5. 93. Какн. Зак., у колико се ОН тиче деликта противстајања власти У случају какве специалне наредбе "административне власти, не може имати више примене односно оне своје од"редбе по којој би грађански судови могли да цене легалност тих аката, будући је чл. 202 Устава укинуо све законе и уредбе који су противни Уставуг И домста, како чл. #46. ал. 3. Устава поставља начело поделе између власти управне и судске, зар из тога не проистиче да од дана ступања на снагу Устава, грађански судови не могу више, па ни у сучају дела “противстајања власти (5. 93. Казн. Зак.), упуштати се у оцену законитости тночвидуалних управних аката >

Не улазећи у ову дискусију, да не би смо злоупотребили љубазност часописа, ми Немо се ограничити само на констатацију, да први Српски Устав "од 1869. године, такође је поставио био начело поделе власти управне и "судске (чл. 110. ал. 1.), и он је чак био усвојио, у погледу истраге над чи"новицима, систем чл. 75. Француског Устава, од године УШ (4л. 110. ал. 2), па, и поред свега тога, није никада била оспорнвана вредност 5. 93. Срп. "Казн, Зак. (овај Закон је од 29. марта, 1860. г.), другим речима, увек је признавано судовима право да цене законитост андивидуалних управних аката „У споровима о противстајању власти. И ова је јуриспруденција остала стална "све до данас, при свима уставним променама које су се догодиле у Србији "од 1869. године па на овамо.

Додајмо још и то, да се у Српском Праву дискутује о томе: да ли грађански судови који у начелу немају власт да улазе У испитивање уставоности закона — примедба, коју смо ми веђ овде истаки — имају такву власт "бар према законима који су претходили Уставу, сходно чл 202. Устава» По једном мишљењу требало би на ово одторити негативно. Ми смо се из-