Policija

самој ствари ништа друго до једна грана извршне власти: тако да се извршна власт даље дели на управну (која извршује законе из области Јавнога Права), и судску која извршује законе из области Приватног Права). У осталом, као што то г. Е. Сагзоппе(«, професор права на Универзитету у Паризу, добро примећује у својој књизи: Ргесј5 де Ргоседиге

„

сјуНе, да дискусија ова губи много од свога практичнога интереса, чим се у другом систему признаје такође независност судске власти у њеним односима према шефу државе и према влади. Изгледа да је ово друго мишљење преовладало у Српском Уставу, будући у чл. 146., став 4. стоји одредба да се правда изриче „у Име Краља“; међутим, како је Краљ шеф извршне власти, могло би се из тога сасвим изводити и извести, да

"Ово мишљење заступа г. Д-р Душан М. Суботић, члан Касационога Суда, Ав. „Нови Живот“ Есоград, 1922.). У истом смислу и г. Д-р Ошокар Рибарж, (изванредни посланик (8. „Архив. за прав. и друштв. науке“, од 25. маја 1923. г. као одговор г. Д-р Жолгеру, професору права у Љубљани). Г. Слободан Јовановић, професор Универзитета, у своме уџбенику Уставно Право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Београд, 1924.) мисли, да је наша садања држава стара у погледу међународном, или као што се то каже, с погледом на оне међународне уговоре које је са страним државама закључила предратна Србија, али да се може узети као нова држава са гледишта унушарашњега права, или с погледом на онај правни поредак из кога је никла нова држава, нови правни поредак којим је стари не само замењен већ и уништен. Г. Д-р Иван Жолгер, професор Универзитета у Љубљани, налази да је наша држава нова н у једном и у другом погледу (8. о томе „Словенски Правник“ за 1923. г. Љубљана). Исто тако и г. Д-р Стеван Сагадин, Државни Саветник у своме реферату напред поменутога дела г. Слободана Јовановића („Арх. за правне и друштв. науке“, бр. од 25. Марта, 1923. тодине). Исто тако, као г. Жолгер и г. Сагадин, мисли и г, Живојин Перић, професор Београдског Универзитета, који се у два три маха већ тако изразио, а последњи пут у париском часопису „Јоштта! де !а Маппе Магсћалде“ бр. од 28.-УН-1924) а у чланку: #'итусаноп ди РОгош Ртов таните ет Коигозјаоте“. Да напоменемо још да г. Перић примећује, у овом свом чланку, да је питање о томе: да ли је наша држава стара или нова, без важности по питање политичке организације исте државе, то јест он каже -Може наша држава бити нова па оцет да се она устроји на основи централистичкој и обрнуто, можв она бити стара па да се ипак организације на „бази федералистичкој. (Випаечгааћ, Ега! сопјегавгб).

(Примедба преводиоца) |

је