Policija

ПИ ЧИНИ НИ о

2 5

суд не би могао да се упушта у расправу тога питања: )за) на управној власти је да цени легалност једног таквог актаи да, затим, извести суд о сојој одлуци. Од овога правила постоји, можда, изузетак само у случају спора због накнаде штете који би од стране неког појединца (био поведен противу чиновника због аката предузетих од овога у томе

") Под управним (администрашивним) акшом, наравно, треба разумети акат који произилази од једне надлежне управне власти и којим је сова применила један управни (административни) закон, т.ј. закон који долази у њену надлежност,

за) О управним (административним) актима и њиховој правној природи писац, г. Живојин Перић, говори опширније у своме раду: Г ранице судске власти поводом једне неправилне практике код нас с погледом и на страно законодавство, 1899. г. Београд (прештампано из „Бранича“).

Неправилна практика, поводом које је г. Перић написао горњу расправу и коју у тој расправи помиње, то је 5. 16. тач. 2. Закона о Устројству Касационогз Суда по коме овај Суд може, на тражење Министра Правде, да тумачи законе у начелној форми (атебју де гвојетеш5) и у томе се иде лотле да се, од Касационога Суда, често траже начелна тумачења и о законима из области Управне Власти, што је противно принципу подвојености судске и управне власти усвојеном у нашем јавном Праву још од Устава од 1869. године (чл. 110). Исто тако г. Перић критикује (в. стр. 26. и 28. наведене расправе: Границе судске власти) и заков од 28. Новембра 1895. тодине који је у 5. 16. Закона о Устројству Касационога Суда унео оне одредбе (тач. 2 6. 16» 0 овлашћењу опште седнице Касационога Суда да доноси начелне одлуке односно тумачења закона из области надлежности судске власти, тумачења обавезна за одељења и општу седницу Касационога Суда, све дотле док их општа седница не би, на два своја састанка, променила бар са 11 гласова већине, а тада се одлука опште седнице не може више мењати. Та одлука вредеће док год се не би донео нов иншерпрешашивни, закон. Ово значи да је, у том случају, Касационом Суду дата власт начелнога и обавезнога тумачења закона, што, такође, није саобразно начелу поделе власти, по коме само Власт Законодавна може тумачити законе у тој, т.ј. начелно, форми.

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. Јуна 1921. годино нигде не формулише изречно начело поделе власти (као што су то били учи. нили сви српски Устави, од год. 1869., 1888., 1901. 1903.), али да на томе начелу почива и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, о томе не може бити ни иајмање сумње, што се види из наређења чл. 46. а 48. наведенога Устава, у којима се предвиђају све три државне власти: Законодавна (чл. 46.)“ Управна (чл. 47) и Судска (чл. 48.). В. овде: С. Јовановић: Уставно Право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1924. г., Стр. 33 и 2. Рете. Кага етпе сте Џафауа Ктајемпе Зљђа, Нгаја 1 З1оуепаса, од 28. Јипа 1921. [А расправа штампана у „Мјезекшки“ органу правничкога Друштва у Загребу,