Policija

— 482 —

могу покварити живот државе, ако и има у осталом добре установе, а кривични закони чувају најдраже и најосетљивије интересе како појединих грађана, тако и целе државе, те због тога сваки њихов дефект знатно је више штетан за грађане и може неповољно деловати не само на њихову сигурност, већ и на њихове појмове и владање.) Видели смо већ стање других државних установа у Русији, које нимало нису добре. Сада пређимо у сферу правосуђа. ;

Што је ту било у току прве ере, то се може назвати само именом катастрофе. У сфери кривичног права изашло је неколико декрета, који су обухватили поједина питања (на пример, о начину извршења казни), а сем ових били су издата 1919 г. т. вв. „Руководни начели,“ која су садржала низ принципиелних упутства и формулисање бића важнијих злочина, али нису донели санкција, због чега је био апсолутно уништен принцип „пшја роепазпе Јесе.“ Горњи у толико недовољни материјал морала је да попуни „револуционарно-пролетерска“ савест судија и програм — минимум руске социалдемократске странке и странке социалиста — револуционара. У среди грађанског правосуђа готово никаквих норми није постојало, јер се тек 1922 г. појавило, и ако делимично, признање приватних права грађана, а у току целе ере ратног комунизма водила се отворена и бескрајна борба са „буржоаским“ институцијама имовине (а нарочито непокретне), брака, породице, слободе уговора и т. д. Сваковрсне „национализације“ и руинирање пређашњег правног стања састављали сву садржину „правног“ рада бољшевика. Што се тиче судске организације и поступка и ту је био прави хаос. Још у току првих дана бољшевичке владе били су укинути сви судови свих категорија без изузетка. На њихово место дошли су на“ родни судови (у типу т. зван, шефенгерихта), а мало доцније — револуционарни трибунали. И ови и они били су неколико пута реформисани у духу опште идеје: преког суда и ванредног суђења, али је поред њих играла колосалну улогу позната Чека, која је у својом званичном органу суштину званично проглашеног црвеног терора опредељивала у том правцу,

| 1) Упор. Чубински: „Проблем изједначења законодавства у Краљ. С Х С. 1921. стр: 65. У