Policija
— 891 —
Мало се више може оклевати пред питањем, да ли гвиша власт има право да пошаље исправку о чињеницама које «се тичу неке ниже власти. Али кад се има у виду да је праву „одговора зциљ васпостављање истине, и да нижа власт, чије тје делање било предмет неког написа, располаже са више · срестава ради постизања тог циља него виша власт, онда није снелогично закључити, да право на исправку има само власт "чије су радње биле наведене у листу. Споредно је, у осталом "да лије власт “била „именована“, или само „означена“ на неки грруги начин, или је само било речи о њеним поступцима; „свака власт, самим тим што је о њеним поступцима било речи “у неком листу, има право на исправку'),
-2. — У ком'гроку овлашћено лице треба да пошаље свој одговор уредникуг
"У интересу новина је да тај рок буде што краћи, како "веби биле приморане да штампају одговоре на већ заборав„љене написе. По нашем закону уредник није дужан да штампа „исправку „ако је протекло шест недеља од дана када је -напис објављен“ (чл. 28, 5“). Другим речима, право одговора застарева за шест недеља. По француском закону, тужба за
принудно увршћење одговора, застарева за годину дана од дана када је објављен напис, чија се исправка жели (чл. :13, ал. 10). Али право одговора може бити употребљено и после тог рока; само, у случају да уредник одбије штам"пање одговора послатог после тог рока, суд га не може натерати да га штампа, Уредник се у том случају излаже само новчаној казни, која је последица нештампања одговора у за: „коном прописаном року, о чему ће доцније бити говора“).
И на овом је нитању, дакле, француски закон више на-
"клоњен публици него новинарима, и строжији према овима
г) Србијански закон о: штампи ед 31 марта 1891. (чл, 19, ал. 1), као и = закон о зштампи-од 12 јануара 1904 (чл. 14 ал. 1): „Одговорни уредник дусжан је примити у свој лист сваку исправку, коју му пошље власт или при„ватно или правно лице преко својих заступника, чије је име поменуто или о
чијем је раду или поступцима у листу или повременом спису било речи“.
з) Видети одлуку француског Касационог Суда од 28 децембра 1901 =у Раџпог Репоатие 1908, рагбе 1, раде 135 (Овај ће зборник у будуће бити етавоћђев овако:. Р.. Р. 1903, 1, -135).
9%