Policija

ара

"искуства. Наша култура је у осталом мушка, а зато треба да се и правосуђе креће у истом оквиру, у једнаким пр:вцима. Највеће потешкоће биле би са удатим женама: удаја проузрокује, да жена губи много смисла за којегод звање; а и без "тога морале би по природи ствари занемаривати или звање судије или дужности мајке; и господарице.

Ето оба противна стајалишта у том питању. А сад, „да видимо, којему су се прикључиле стране државе. Располажемо са дотичним информацијама из год. 1922 од 22 „држава, а споменути ћемо само најважније. Удружене државе Северне Америке немају закона, који би искључивао жене као судије, практички ипак нигде није дошло до намештења жен-

«ских судија по звању. Али у неким савезним државама постоји ,

законита могућност, да жене суделују као поротнице. У Белгији влада је пре 7 година предложила, да буду жене чланице пороте: доња скупштина примила је овај предлог, горња (сенат) отклонила га је: У Данском егсистира закон из год. 1921, да су жене гледе судаштва по звању као и лајичког "сасвим изједначене. Немачка Аустрија допушта жене само као лајичке судије. У Британији имају жене законито зајамчену равноправност гледе судаштва по звању и гледе пороте. Увете, које треба женама испунити, да постану судије по звању, одређује краљевски указ (огдте !п сошпс!). Председник пороте може одредити, да у конкретном случају суде само мушки поротници или само женске поротнице, а има и право, да раздреши поједине поротнице дужности вршити судијски посао, кад је то умесно, било због предмета расправе, било због природе доказа. Чиновник, који саставља поротничку листу, сме на предлог ослободити жену од извршивања поротничке дужности, ако је трудна или ако се чини ово за потребно обзиром на њезино телесно стање. — Чехословачка има поротнице код пороте приседнице у сенатима, који пре«суђују штампарске ствари. У Француској жене могу бити судије само код обртних судова. У Италији нема запреке, да (би жене судиле као поротнице; пут до судаштва и по звању управо њима је било затворен до закона из новијег доба. Немачка има свој гласовити закон од 11. јула 1922, којим је женама отворен пут потпуно к судаштву и лајичком и по звању.

Што се тиче жена као државних тужитељица ваља све