Policija

Година ХУ. СВЕСКА ЗА МАЈ 1928. Број 9 и 10.

ФРАНЦУСКИ АДМИНИСТРАТИВНИ СУДОВИ. (ДРЖАВНИ САВЕТИ И ПРЕФЕКТУРСКИ САВЕТ) | И ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ.

— Наставак -—

ПЦ

Један од првих послова револуције био је да реорганизује судство, административно као и редовно, Уставотворна скупштина није зато задржала ни један суд старога режима. Већ декретом од 3. новембра 1789. парламенти, редовни суХови старога режима, били су послати „ел оасапсез гпавјтге“, а дефинитивно су били укинути законом од 16.—94. августа 1790. Исто се догодило и са административним судовима старога режима. Декретом од 22. децембра 1789. били су укинути интенданти и њихови „оибавјеоџев“, а затим један за другим и сви дотадањи специјални административни судови, као нпр. ртететв а 5е!, јисег Феб фтапев, Бигедих де патсез, сошт5 де5 топпалев, сарпатене5 тоуалех, јисез ег! ојјфстеге аеб рађеЏезг и др. Што се тиче Краљевог Савета, који је дотле вршио функцију и врховног редовног и врховног административног суда, њему су прво биле одузете све судске атрибуције законом од 1. децембра 1790, а дефинитивно је био укинут законом од 27. априла—925. маја 1791.

Тако је уставотворна скупштина свршила лакши посао: укивула је старе административне судове. Остало јој је још да сврши и други, тежи посао: да реши ко ће у будуће бити надлежан за решавање административних спорова. Могло би се помислити да је уставотворна скупштина на место укинутих административних судова створила нешто ново, нешто боље: или да је креирала нове административне судове, али одељене од активне администрације, или да је решавање административних спорова поверила редовним судовима. Ово последње било би још увек боље него поверити то решавање