Policija

НО

ђених у 1922 1. 3882, а у 1928 г.— 3139. За Словенију било је осуђених у 1922 г. — 83216, а у 1923 г. — 3034. Најзад за Војводну у 1922 г. — било осуђених — 661, а у 1928 г. _— 564.

Ако упоредимо број осуђених са врстом кривичног дела за која су они одговарали, онда највећи проценат дају кривична дела против имовине и то за 1929 г. било је осуђених у Краљевини СХС. за ову групу кривичних дела З3АЗиу % 58.37 од општ. броја осуђених, а у 1923 г. било их — 11.056 и у. % 55.62 од општ. броја осуђених; у другом реду стоје кривична дела против личности и то у 1922 год. осуђених било 4.593 у %,29.49 од општ. броја а у 1923 год. = 6.053 и у % 30,45; све остаде групе кривичних дела дају веома мали проценат: за кривична дела против Државе било је осуђено у 1922 г. — 318, а у 1923 г. — 539, што у проценту износи за 1922 . 2.04 и за 1923 г. — 2.71 од отишт. броја осуђених; за кривична дела против јавног реда и мира осуђених било је у 1922 г. — 1848 иу % 11,87, а у 1928 г. 1785 ну % 8.98 од општ. броја осуђених; за кривична дела против морала било осуђених у 1922 г. — само 222 ну % 143, а у 1923 7. — МЛ8 иу % 1.10; за кривична дела против службене дужности било осуђених у 1922 г. — 281 иу % 1.80 у 1923 тг. –— 2б ну % 114.

Свако законско судско подручје (покрајина) у погледу криминалитета изгледа да има своје нарочите особине. На пример: Јужна Србија — има највећи проценат осуђених за кривична дела против Државе и то од укупног броја (318 у 1922 г. и 539 у 1923 г.) осуђених за ову групу кривичних дела на Јужну Србију спада у 1922 г. — 231 у % 1348 и у 1923 г. — 477 у % 18.79. Међутим у Северној Србији било је осуђених за ову групу кривичних дела само 2 ну % 0.66 за 1922 г. — 33 у % 0.43 за 19238 г.; у Хрватској било је осуђено у 1922 т. ЗЗиу % 0.68, у 1923 г. -—- 2 у % 0.07; тако исто и друге покрајине дају мањи проценат за поменуту групу кривичних дела.

Осуђених за кривична дела против јавног реда и мира највећи број има Далмација и то за 1922 г. — З5ђ, у % 34,55 а у 1923 г. — 319 у % 38.39 и то од укупног броја осуђених за ову групу кривичних дела (у 1922 г. — 1848, а у 1923 г. 1785). Друго место после Далмације заузима Словенија, јер је тамо било осуђених за кривична дела против јавног реда