Policijski glasnik

ВРОЈ 16

117

нац успомена." Чим је то случај, онда је неминовна иоследица да мора бити губитака и празнина и у успоменама. Из лекарске сведоџбе од 3 лекара из окр. ћупр. болнице ми не можемо никакав други закључак извести до тај, да је В. за оно врема, које је у тој сведоџби обухваћено т. ј. од 17. августа, до 17. септембра 1892. г. био душевио болестан, иошто се у њој о другом времену не говори. • Свакојако је пак од великог значаја, што је лекарски утвр^ено, да је В. у спорном времену, био заиста душевно болестан.. Ово његово боловање нада у време, када је В. опе покоре у кући и у селу чинио, што смо напред описали. Да је и ово значајно, ван сваког је спора. Јер, дела ова, која је у болесном душевном стању починио, у главноме су слична са делом, које је учинио у времену, у коме треба утврдити његово душевно стање. Да ова аналогија веома у очи пада и да је врло карактеристична, такође је несумњиво. Истина није наше да критикујемо речи тужиочевог заступника на главном претресу 16. децембра 1894. годипе, али, кад се не би они његови наводи тицали специјално лекарског носла, ми не би ништа о томе ни проговорили. Ми сматрамо за нужно, ради истине и правилног схваћања ствари, напоменути следеће : Како човек Ђ ари чистој свести , <( и „разу.му, (< тако исто и онај, који је „збуњен^ или „ луд (< ансолутно је у стању не само Ђ сетити се <( да некоме » истргне аи.штољ , <( него и да из љега на некога »пуца. к Тако исто, и једни и други, као што је то свакоме искусноме човеку из приватнога живота познато, или се нротиве или безусловно следују позиву в>астп; или н. пр. у једној прилици следују, а у другој не следују, тек у главноме и они, који су »при чистој свести," као и они, који су »збуњени« или »луди®, могу се и једни и други противити и неследовати позиву, или обрнуто. Али то још није разлог, да су в збуњени <( или »луди« при чистој свести, ако следују позиву; нити то може бити разлог, да су они, који не следују позиву »при чистој свести и разуму. <( Односно тврђења, да је он био »при чистој свести« и »разуму, (( кадаје злочино дело учинио, које заступник тужиочев базира на томе «>акту, што је В. био Ђ миран,"- и »нгшога није маиадао« у окр. ћунр. болници, а при томе заборавио да је то било годину дана" после злочиног дела, имамо да напоменемо, да пи »лшрно/г а, (( нити »напаОамЈв® сами за себе нису никако критеријум, на основу кога се неко има сматрати за човека Ђ ари чистој свести и разуму " или за »збуњеног или лудог." Ђ А6нормално стање,"- о коме заступник тужиочев говори, изводи се не из појединачних, у оцену узетих поступака извеснога лица, већ се оно изводи из целокупних његових постунака, из његовог понашања, говора и делања, као и начина мишљења, су^ења, појимања и расуђивања, у ошнте у свој целокунности њиховој. М II III Љ Е Њ Е : Због тога, што су питања судска, на која треба одговорити, неиодесно стављен а, а у неколико за нас и сасвим неразумљива, то ми на њих не можемо датп одговор, већ на основу свега досадашњег, у овој сведоџби изложенога, ми дајемо следеће своје мишљење : I. В. Л.-М., пати од периодичног лудила. II. В. је био последњи пут — по четврти пут у животу — пепрекидно душевно болестан од прве половине 1891-ве, до иочетка 1894-те године. III. Покушај убиства, В„ је извршио у времену, када је био душевно болестан. IV. Исти покушај убиства извршпо је услед душевног оболења. V. Ми мислимо да је В. од 1894. год. опет постао паметан човек, па га и сада за паметног сматрамо и као таквог проглашујемо. VI. Односно напомене Главног Санитет. Савета: »преко је потребно да се В. упути у Болницу за душевне болести још и због тога, што би исти могао после тамо и остати на даље чување, ношто због своје болести може да буде опасан по околину за време нааада (< , имали би учтиво дати ово своје мишљење * 1). Ван сваке је сумње, да је душевна болест код В., иериодичне ирироде.

2). Необорим је Факт, да је он у наступим-а своје болести био опасан, како за себе и за околину своју, тако и за јаван живот у опште. 3). Али је тако исто и то утврђено, да је он ван настуна био у свему добар и ваљап човек, и потиуно способан за грађански живот. 4). II по закону, и по здравом разуму, допуштено је некога лишити слободе и његових права само дотле, док он није у стању свесно употребити своје право и слободу своју, као и за своја дела одговарати. На кратко речено: душевпо болесно лице може бити задржано у лудници на лечењу и чувању само дотле, док не оздрави. Од овога нравила, ни закон, ни позитивна наука, ни практика, т. ј. како се до сада радило, нису изузели никакву врсту душевног оболења, па ни периодично лудило, са којим у овом конкретном случају и ми имамо посла. 5). Ми разумемо, и с тиме се у начелу слажемо, да за вечита времена треба задржати у лудници оне случајеве периодичног лудила, где су интервале свесности врло кратке, т.ј. које само неколико дана трају. У том случају има се увек иосла са дементним, слабоумним личностима, јер је услед дуготрајне болести мозак постао потпуно инвалидаи; таква су лица неспособна за грађански живот, и морају бити задржана у лудници. У овоме пак, коикретноме случају, ми имамо посла не са дементним, но са човеком са потпуно интактном свешћу, а интервале Су се до сада показале као дугогодишње. 6). Наше је мишљење да В-а, сада, као потпуио паметна човека, не треба задржати у лудиици, већ га треба заједно са судским актама, и са нашим мишљењем, и мишљењем Главног Санитетског Савета спровести ћупр. првост. суду, као што је суд п тражио, изречпо иапоменув, да се тако уради, ако се буде нашло да га не треба задржати у лудници. 7). Сматрамо за нужно оДмах нагласити и ову околност, т. ј. ако би се В. кад тад, опет разболео, онда га треба одмах спровести у лудницу, те не допустити да дође у опреку са законом, и не излагати умоболиог човека пеправедним казнама, којима он као такав не може ни подлеж.ати. — Човек са болесним мозгом иије за кажњавање ! Казна, па ма како да је она на закону основана, може само да га ексцитира, и нагиа на нова незаконита дела! Болестан ум не зна, шта сме, а шта не сме! Он за право и правицу ие разбира! Он не пита за казиу ! Он за казну нити зна, нити хоће, нити молсе знати! Он не мисли на њу! А то је оно што разликује паметнога, од с ума сишавшег! Џаиомена. У давање ових опширних разлога упустили смо се с тога, што је питање ове врсте од еминентне практичне вредности. Место му је да се у оваким приликама расветли. У Београду Управник Боднице 28. маја 1896. године. за Душевне Болести, У Болници за Душевне Болести. д р . ј 0 Ј( . д аН ић. Сек^етар оанитетоког одедеља Миниотаротва унутр. деда, Др. Мијаило Цвијетић. Секундарни лекар у Бодници за Душевне Бодеоти, Др. Војислав М. Суботић. Главни Санитетски Савет (г. г. Др. Данић, Атанасијевић, В. Субботић (оператор), Васић, Гођевац, Жујовић), на своме XX. ред. саст. од 27. септ, 1896. г., донео је ову одлуку: »В. Л. пати од периодичног лудила, а оним, што се-у актима, по овом делу налази, потпуно је утврђено, да је се у таквоме душевно болесноме стању налазио и у доба покушаја убиства за које се окривљује, те је то болесно стање и допринело његовој решености на извршење поменуте кривице." Госп. Мин. унутр. дела, вратио је Гл. Санит. Савету, са свима судским актама, и ово мишљење Гл. Сан. Савета, тражећи да Савет донесе одлуку на питање, постављено од стране првостепеног суда ћупр., у акту од I. II. 1895. г. № 3023., а на име: »ако не би наступио случај, који Савет предвиђа, да се као душевно оболео тамо (т. ј. у лудници), и даље задржи." Услед овога Гл. Сан. Савет, донео је на своме XXI. ред. састанку, на дан 4. X. 96. ову одлуку: »Пошто се лекарском сведоџбом лекара, који су В. дуго посматрали, потврђује, да је В. душевно здрав, то га треба аустити куКи, с препоруком